Moram da kažem, na početku!

Vaše je da reagujete, možete da se ne slažete, ali bez uvreda. No, o tome ću ovih dana da otvoreno kažem svoj profesionalni stav, ali i da se "otvorim" kao čovek, koji smatra da za dobro ljudi radim svoj posao!

Ovo što čitam u komentarima ispod naših objava jeste za analizu. Ali za analizu svih nas, našeg načina života, odnosa izmedju ljudi. To što smo često puni mržnje za druge, a da ih ne poznajemo, to još više zabrinjava stanje u kojem jesmo.

Kome to može da padne na um da pomisli da tragediju jedne devojčice koristim da napravim senzaciju!!!???

U čijoj to glavi može da se rodi?!!

Ko može da pomisli da je postojala zla namera, da gradim lošu priču, zbog toga što sam zatražio da se  reši problem divljeg azila pored Stadiona?

Hoćete da vam pokažem desetine mejlova ljudi koji su pisali strepeći da će neko nastradati.

Moj cilj  bio je, da se problem reši!

-Da  se iz Nišave ne izvlače leševi dece!

-Da se ne daj Bože ne desi da neki pas napadne baš vaše dete, baš vašu unuku ! I ništa više, verujte!

-To što dugi, koji nažalost rade u medijima, (a možda su vam rod, kum, komšija), savijaju "rep" i gromoglasno samo aplaudiraju, e to je već vaš i njihov problem!  

 Toliko o tome!

Za neki dan više. Pročitajte komentare  ispod objave  "Kamera ne miruje,Psi lutalice!"

Da čovek ne veruje!

……………………………………………………………………

(Ne)kovid ambulanta!

  … Otuda od Komarice valjali  su se crni oblaci. Čuli se nešto potmulo iz daljine!

Ispred (Ne)kovid ambulante u Lava Tolstoja stajala je poveća grupa ljudi. Bilo je pola deset. Svi, okrenuti ka vratima, koja je krišom otvarala jedna od sestara.

Žurio sam. Ivana se u redakciji pripremala da ide na razgovor  sa Milošem Colićem. Dogovorili smo da svrati i vidi  da li se smanjio broj  ljudi ispred ambulante. Nevreme samo što nije. Bilo je oko pola jedanaest.

Ubrzo kiša, grad, grmljavina! Nestajala je struja.

Oko dva, kada sam se vraćao, prošao sam  ponovo kraj ambulante. Prava zima! Bolesni, po snegu, hladno, (stepen. dva samo) stajali su ispred ambulante!

Ne poznajem nikoga od tih ljudi, ali znam ta lica. Znam da niko od njih nije zvao telefonom i preko reda ušao. Znam da tu kisnu dugo, cipele mokre, neki ni kišobran, kačket, kapu nemaju.

Uznemirilo me sve to tamo. Mislite vi slobodno,  da sam ponovo svratio zbog senzacije.

I sada kao i uvek, samo zbog istine!

Godinama im se odbijalo za zdravstvo, da  bi imali  dostojanstvenu lekarsku zaštitu!

Čućete u "paketu", njihovu muku i jedan glas koji me iznenadio!

Svrstao se među one kojima je drago da kisnu, koji nikada neće hteti ili smeti da kažu da im je teško!  Ovoga  puta u meni  je video  krivca!!!

Umesto da pita zašto toliko vremena stoji, zašto neki ulaze preko reda… Njemu je  smetalo zašto na OTVORENOM ne nosim masku!

Da li treba da kažem da na otvorenom masku ne nosim. Smatram da  nije potrebno i da je to samo moja lična stvar.

Možete ponovo uvrede, slobodno !

Znam zašto sam ovo uradio. Zbog onih malo hrabrijih, isto namučenih kao on, koji su, onako iz duše "jauknuli"!

Nastavio sam. Sneg sve jači. Dokle će oni stajati? Jedva sam dovezao do kuće.

Kada sam stigao prava zimska bajka. Vlažan sneg i dalje!

Da za kameru, da!

   U glavi mi je bila ona pesma iz šestog razreda osnovne škole.

Kako je onima koje je napolju zatekla zima !?

Da li ste razmišljali o njima!? O ovim ljudima koji su  danas  čekali ispred ambulante!

Recimo!