Boldirani kurziv!

Uvod ... Za sve je potrebno vreme! Pirot je postao moderan, savremen grad sa uredjenim ulicama i trgovima, kvalitetnom komunalnom infrastrukturom, opremljenin školama, zdravstvenim ustanovama, stvorenim uslovima za sport, kulturu... Da ne nabrajam.. Turistička organizacija sve aktivnija i uspešnija. Čekamo Koridor i gas! Uspešnih malih i srednjih preduzeća sve više, da ne govorimo o Tigar tajersu, povratku Tigra...

Za uvod dovoljno, jer, sledi tema o kojoj se spremam već duže vremena da je glasno kažem. Da, očekujem reagovanje, ali samo uz dokaze!!!

... Ako je grad, ovako organizovan, postao primer racionalnog trošenja narodnih para, a gradonačelnik Vladan Vasić po ocenama mnogih, jedan je od najuspešnijih gradonačelnika u Srbiji, onda nam se prosto nameću pitanja, ali i zadaci, obaveze, da nastojimo da u svim oblastima budemo što uspešniji. Ovo je grad budućnosti, (nije prejaka reč), nalazi se na značajnom geopolitičkom prostoru, u prostranoj kotlini, ima dobru klimu, Staru planinu na pola sata... .............................................................................................

Zašto ovaj uvod!?

Razlog je jednostavan, treba biti svestan nekih parametara, visoko podignute lestvice i nastojati da u svemu, svakim danom, budemo sve bolji! Temeljniji, stručniji, da poznajemo materiju, uočimo problem i radimo! Uostalom, pametni ljudi su sve izmislili! Samo treba koristiti!! Ako se već za sport daju budžetske pare uz dobru volju gradske vlasti. U nekim drugim gradovima nije tako!!!

Moja tema nije bizarna. Aktuelna je! Deo žiovota u ovom gradu! Veliki deo!

Kako žive, kako su organizovani, kako rade, postoje, brinu o mladima, ljudi u našim klubovima? Za njihov rad iz Gradske kase izdvoji se više od 6o miliona! Kroz druga davanja, možda i više!!! Stipendiranja sportista, trenera ...

Da li naši klubovi imaju postavljene ciljeve, stručne trenere, da li imaju uprave, nadzorne odbore, predsednike, koje sve selekcije? Ili sve to na papiru? Ko vodi računa o utrošku sredstava, da li se održavaju sastanci rukovodstva, kako se stiže do visokih razultata, koliko su treninzi stručni, na kakva se sve takmičenja deca vode i da li sve to plaćaju roditelji, kako ostvariti prevashodni zadatak , sačuvati decu, njihovo zdravlje ,voditi računa o tome kakvi su djaci, ,,proizvoditi,, dobre i uspešne ljude za život??? Itd.itd.

Ma ima još mnogo detalja!!! Koliko li imamo samo klubova? Rastu svakim danom. Da li to neki misle da je imati klub postao unosan posao!? I ne samo klubovi, nikle grdne neke škole, male, velike, sportići, ma nema im broja. Da,,,nek cveta hiljadu cvetova,,ali kako,,zalivati,, te cvetove !? Masovnošću do kvaliteta, ili boljeg prihoda!

Kako sam u ovoj oblasti mnogo, mnogo, dugo sve mi je potpuno jasno. Ko radi od danas do sutra, ko radi da od ,,što više dece,, uzme što više para članarine, ko želi da stvara sportiste i ljude, a ko se šlepa igrajući neke ,,šlj,, Lige, a na početku godine dobije dobre pare. Ko pravi navodne ,,šampione,, koje hvali na sva zvona, a oni traju ,,jedno leto,, ko govori o svetskim i evropskim učešćima, a tamo ogromne rezlike u normama, ostvarnim rezultatima!!!

Osim Uroša i Tihe koji su bili u vrhu evropskih prvenstava, niko drugi ni u snu nije osetio ,,miris evropske medalje,, i težinu, muku da se do nje stigne! Eno, nedavno i mali Uroš Jović !!

Osnivati klubove, da li je postalo pomodarstvo, ili dobar izvor zarade!!

U celoj priči roditelji imaju značajno mestu u pozitivnom, ali i negativnom smislu. U pozitivnom, makar iz ugla klubova, što su skoro direktni finansijeri jer moraju da detetu plate mesečnu naknadu za trening, pregled, mada nije po Zakonu o sportu, potom kupe opremu, trenerke, često novac za put, za kotizaciju... A kad stigne neka medalja, e onda su vlasnici klubova i treneri jedino zaslužni. Slikaju se, šepure i šalju nam slike. I sve tako dok ih roditelji ,,ne pročitaju,, !

Ima i ono drugo!!! S obzirom na teško vreme u kojem živimo, čim roditelj povede dete od desetak godina u neki od klubova, od tada se radja nezasita želja da mu unuk ili sin bude Ronaldo, Nole, Milica Dabović, Vanja Grbić, Sale Djordjević, Uroš Mijalković ... ma da ne nabrajam. I onda dolaze na treninge, vuku trenere za rukav, love ih menadžeri, lažu, obećavaju i vode decu gradovima i državama, dok se ne vrate bez ičega. Da li znate da su recimo iz Radničkog, skoro desetak dečaka, mame i tate odvele u neke niške privatne klubove. Jedan jedini od njih koji uspeva za sada je mali Kamenović. Otišao je u Čukariški i sada je najbolji igrač kadetske reprezentacije Srbije. Ostali ili gube vreme, ili redjaju jedinice u tamošnjim školama. Daj Bože da sam kod nekog od njih pogrešio! Interesantno je da od svih ovih mladih talentovanih, onih koji su otišli ,,negde,, i još ništa nisu uradili, i ovih koji su ostali ovde, rezultate postigli Uroš Mijalković, Uroš Jović, Tiha Todorović, Lazar Radenković... Možda još neko! Ima, džudisti, onaj Delčev hodač, kažu supertalentovan... Oni nisu promenili boju dresa. Osvajaju titule, a takmiče se za Pirot! I to u sportovima i konkurencijama koje su evropske, svetske ... ........................................................................................................ Pojedinačni sportovi! Poseban problem su klubovi u ekipnim sportovima! O njima kasnije ! Ove pojedinačne teško je analizirati, jer tu je teško ući u suštinu. Koji su to programi i koliko je takmičara u kom sportu bilo i na kom nivou. Uvek mi je bilo neobično kako to da neko sa nekog takmičenja donese 20, 30, 40 medalja. Ispričaću vam tim povodom jednu angedotu. Moj drugar ima sina koji je nekada kao mali poželeo da skija. Otišao na takmičenje, srpsko i spustio se niz stazu, lagano, bez da žuri i stigao do cilja. I kada je sve bilo gotovo, gle čuda dobio je bronzanu medalju. Kakav uspeh! Kad, u njegovoj trci bila tri takmičara. I on medju njima treći!! Naravoučenije, ne navikavajte decu da plaču što nisu osvojila medalju, prvo ih uvedite u sport i naučite da vole !!!

Ovim ne umanjujem vrednosti i svako odličje koje stigne ovde. Ali, nivo, kriterijum, konkurencija, stepen takmičenja, sve to mora i treba da bude značajno!

Zakon o sportu je sada rigorozan. Novac će dobijati najpre klubovi u sportovima koji imaju visoke rangove, koliko se nadmeće timova, koliko mladjih selekcija, koliko trenera, planovi, programi, dugoročni razvoj, edukacija trenera...

Toliko za danas. Sutra ću nastaviti. Biću još konkretniji. Ovo što sam sada napisao, to su tkzv. ,,opšta mesta,, tako je skoro svuda i u svim klubovima. Neki roditelji još uvek ćute jer se nadaju šampionskim titulama, drugi su već razumeli i često zovu i prigovaraju da od male plate u jednom klubu za dvoje dece moraju da izdvoje po 7000 dinara. A ono što klubovi dobiju iz Budžeta!? Za šta sve to ide!? Znam da će biti reagovanja. Bio mi je i cilj, jer se ova oblast mora da uredi na jedini mogući način. Da klubovi budu organizovani, da imaju rukovodstva, planove i programe, stručne trenere, da brinu o deci. Da se mesečno to rukovodstvo bar jednom okupi! Da vidimo te predsednike klubova!! Da čujemo finansijske i sve druge izveštaje! Ako to ne čine, onda će klubovi kratko trajati, roditelji se razočarati, a deca odlutati, daleko bilo, na neku drugu stranu!

Problem nije samo sportski, problem je ljudski, vaspitni, sociološki. Odgovornost je mnogo veća od mesečne naknade koju će mame i tate uplatiti ili ne da njihovo dete dva puta sedmičnio ,,ide u sport,,!!! Sanjajući snove ... Sport ima izuzetno značajnu misiju. I ne postoji zbog ,,nekih,,! Sport, najpre od dece pravi ljude, potom, ako je moguće šampione! Onima koji su u klubovima, bili vlasnici ili ne, ne sme da bude njima dovoljan! To nikako!!!

Misija sporta je na drugoj strani! Najpre tamo gde su deca, a potom svi drugi!!! Sutra: Ekipni sportovi, stručni rad, mladje selekcije na primeru tri pirotska kluba!!