* Tekst i foto: Andrija Raković

Petak, 14. mart i subota, 15. mart u Beogradu bili su nesvakidašnji za svakog ko se tamo našao. Posle prvomartovskog skupa u Nišu, iščekivala su se dešavanja u glavnom gradu. Najavljivali su i očekivali mediji i narod na društvenim mrežama "i sivo i žuto". Kako je zaista bilo, procenite sami.

Prvo je u petak organizovan doček za studente koji su do glavnog grada odlučili da pešače. Špalir od Slavije do Knez Mihailove sa oduševljenjem pozdravio je svoje heroje.

U masi ljudi na Trgu Republike pronašao sam, pukom srećom, grupicu pirotskih studenata koja je prihvatila da im i naš Portal zauvek sačuva uspomenu na aktuelna dešavanja. Ponoviću naslovnu sliku još jednom, za nezaborav. Nisam mnogo fotografisao na dočeku zbog baterije, ali vredi imati makar ove tri fotografije.

Subotnji protest okupio je ljude iz čitave države. Bilo je toliko ljudi da je kretanje bilo jedva moguće u nekim trenucima. Ipak, to nije stvaralo nervozu pa se, uz malo strpljenja, stizalo do željenih tački. Masa se, nakon Skupštine, tokom popodneva "slila" do Slavije. 

Zlatno novinarsko pravilo nalaže da se ništa ne sme pretpostavljati. Ipak, prekršiću ga i pretpostaviti da je ovaj protest najbrojniji u istoriji Srbije. Neki kažu milion, MUP kaže - 107 hiljada, ostali: 500 hiljada... u to se ne bih upuštao.

Istina je uvek u sredini.

Ipak, nije bilo dobro biti "u sredini" tokom petnaestominutne tišine. Imao sam sreće da sam bio na Slaviji, pa nisam čuo ni osetio aktiviranje zvučnog topa, signala ili čega već. Gore su prošli okupljeni kod Beograđanke, bliže Terazijama. Mada, nikad neću zaboraviti kako se glasna buka u nekom 11, 12. minutu ćutanja "zaletela" do kružnog toka i kako su usplahireni ljudi bežali na trotoar... nadam se da će biti što manje posledica.

Dovoljno je bilo reči. Na kraju, hronološki ostavljam zabeležene slike sa jučerašnjeg protesta, uz želju da u njima uživate.