Udruženje Etno mreža na korak je od dobijanja kolektivnog žiga koji će pomoći ženama proizvođačima tradicionalnih rukotvorina da se uspešnije afirmišu na tržištu, a javnosti, kupcima i institucijama biće garancija da je komad koji kupuju ili poklanjaju autentičan, kvalitetan i pouzdan.

Na okruglom stolu u organizaciji Etno mreže, NALED-a i Švajcarskog programa za zaštitu intelektualne svojine istaknut je primer kolektivnog žiga Original, koji je pod jedan brend uveo mnoge proizvođače autentične hrane iz Srbije. Preporuka je i za druge proizvođače, lokalne samouprave i lokalne turističke organizacije da okupe najbolje iz svojih zajednica pod jednim žigom i time obezbede ne samo bolji plasman već i veće vrednovanje njihovog rada i proizvoda.

- Uz izuzetak nekoliko rukotvorina sa geografskom oznakom, zanatski proizvodi se prodaju po cenama nižim od realnih kroz neadekvatne kanale za plasman, a proizvođači gube vrednost zbog nedostatka svesti javnosti o značaju očuvanja nasleđa i poverenja u kvalitet i poreklo proizvoda. Da bi se ovo stanje promenilo, potrebna je podrška države kroz konkretne mere podrške za proizvođače i zanatska udruženja za registraciju oznake porekla ili upis na nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa i zatim za pakovanje, brendiranje i plasman – rekla je izvršna direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže Violeta Jovanović.

Veliki osvrt na značaj rukotvorina za očuvanje kulturnog nasleđa jedne zemlje dao je protagonista održivog razvoja Rambo Amadeus, koji je na panelu istakao da ručni rad ne može da bude hobi, već da mora biti adekvatno i naplaćen.

- Sako koji nosim napravljen je od pirotskog ćilima, za koji je utrošeno mnogo radnih sati. Ja se u njemu osećam moćno, pa bi takva i cena trebalo da mu bude. On je primer etno urbane proizvodnje i poseduje izuzetnu vrednost koja danas, u 21. veku mora da se ceni, naročito što ćemo time pomoći i ekonomskom osnaživanju žena koje se bave ovim zanatima - zaključio je Rambo.

Podršku Etno mreži u dobijanju kolektivnog žiga daje Švajcarski program za zaštitu intelektualne svojine, a direktorka programa Dragana Tar istakla je da potrošači, kupci i primaoci poklona kao što su autentična hrana i zanatski proizvodi treba da znaju koliko kompleksan posao stoji iza ovih rukotvorina, kao i sistem provere i praćenja svakog koraka u proizvodnji, od nabavke sirovina, same izrade do označavanja proizvoda i njegovog porekla.

Koliko truda i napora je potrebno za izradu tradicionalnih ruktovorina, istakao je i zamenik gradonačelnika Pirota Miloš Colić, sa fokusom na pirotski ćilim, za koji je Pirot dobio molbu sa Hilandara da se izradi za njihovu najveću klupu, čime će ovaj lokalni brend zapadne Srbije dobiti ogromnu vidljivost za svoju promociju.

Info i foto: NALED