Druga Muška liga Srbije

Kraj! To ne volim! Kraj bilo čega što je bilo lepo, ostaje u srcu i čovek, kada oseti da se približavaju poslednji dani nečeg što će pamtiti, oseća se nekako drugačije, igra u grudima.

 Večeras, subota, 26. mart, ovaj tim Pirota, ovi divni momci koji su nam ulepšavali ovo čudno vreme, opraštaju se od igara pred Piroćancima.

 Jedan od njih, Vladimir Roko Vranić, pak, odlazi. Završava pirotsku priču, seli se za Makedoniju. Život.

 To je na kraju. Na početku, Slobodan Djelević, sekretar Kluba, Roku je uručio Plaketu za najboljeg sportistu Nove Varoši, koju su iz ovog grada poslali da bude uručena pred Piroćancima.

Čestitamo, majstore!

 Došao sam malo ranije u Halu. Imao sam vremena da prošetam i u sećanje ostavim neke detalje.

 Najpre sudije, a potom, od svega ponešto.

Evo pogledajte

Sudije

Zapisnički sto 3+3

Trener KK Pirot, Zoran Milovanović

Strahinja i Dime van ekipe, povrede

Jadran Vujačić

Marko Spasić sa suprugom i budućom košarkašicom

Trka

I tada su košarkaši izašli na teren!

Zatim je odsvirana Himna.

A sad o meču. Iako smo želeli da zaboravimo meč u Surdulici, nije se moglo. Medjutim, kako se odvijaju dogadjaji, da smo sve to pobedili, problem je u medjusobnim susretima sa Čačanima gde su oni bolji u koš razlici.

    Ovaj meč je počeo “po pirotski”. U 3. minutu bilo je čak 13:2, potom, 15:5 u 5. minutu, da bi gosti prvih deset minuta smanjili na 22:17.

Dušan "silni" - koš!

     Utakmica je često bila toliko “čvrsta”, mislim pre svega na goste, da je odlični, iskusni Karalić, ušao u sukob sa mladim sudijom i dobio tehničku, mada se činilo da će biti isključen.

    U tim trenucima mi je palo na pamet - Kako li ovi, kada stegnu, igraju tamo u Surdulici? Šta im je to trebalo, pritisak, rasprava sa sudijom? Neće tako. Toga u Pirotu nema.

   Igralo se jakim intenzitetom povremeno i to su bili periodi kada su Piroćanci podizali vodjstvo na 12 koševa.

 U nastavku je Pirot napravio tu neku “psihološku razliku” od 10-12 poena koju i pored “čvrste” igre, borbe, gosti nisu uspeli da smanje.

  Kraj je obeležio sportski gest Pavla Stepanovića. Gledaoci su tražili “stotku”.  Stepa je bio sam ispod koša, mogao ja da zakuca, medjutim, on je spustio loptu na parket i krenuo da se pozdravi sa igračima.

 Bravo!

 U Pirotu se osim košarke može dosta naučiti i kada je vaspitanje i sportska kultura u pitanju.

    Želeo sam da razgovaram sa momcima. Poslednji meč. Otišli su u svlačionicu. Zvaću ih ponovo u studio. Zoran mi je poslao dvojicu.

       I tako!

      Završi se još jedna sezona u Pirotu. Pamtićemo je po pobedama uzastopnim, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest…

 Pamtićemo je i po nekim novim momcima koji su stigli u naš grad i osvojili simpatije svih.

 Pamtićemo ih po Jadranu Vujačiću, Zoranu Milovanoviću, kreatorima jedne nove, savremene politike koja je “ušla” konačno ne samo u KK Pirot, već u pirotski sport.

 Treba je slediti.

 Momci, srećno! Da se vidimo za nekoliko meseci!