Imali ste verujem takva stanja. Kada ste razočarani, kada ste u nekom raskoraku sa samim sobom, kada ne možete da verujete šta se to događa sa vama i oko vas.

 Nažalost, u poslednje vreme živim sa tim i obično tada tražim da negde zalutam, da budem sam, da pokušam da sebi objasnim da život nije više ono što je nekada bio, da ni ljudi nisu više takvi. Mnogo zlobe, zavisti, ružnih reči čak i od onih za koje ste verovali da su na visini , da su na pozicijama kada se neće oglasiti najvulgarnijim rečima, šaljući ti poruke.

…………………………………………………………………………

 … Smiraj dana, posle šest. Parkiram ,,žućka" , prođem Kejom sve tamo do one staze koja vodi do Otvorenog bazena.

 Pomoćni teren Gradskog stadiona. Sunce poslednjim pokušajima nestaje iza brda.

 Mir. Svež vazduh. Miris tek pokošene trave. Ivan to radi od srca. Kao kući.

 Imam svoje mesto na klupi za goste i tu, otvorim neke svoje svetove.

 Zelenilo, povetarac, moj neki svet iz ranog detinjstva

………………………………………………………………………

 Radnički je deo moje porodice. Nasledio sam od oca kome je fudbal mnogo značio.  

Da mi isečete vene, izlazili bi fudbalčići, govorio je Paun

Milan i ja, počeli smo da dolazimo od najranijeg detinjstva. Pričao sam o Živoradu, Urošu, Čepu, Ljopši koji bi posle treninga peškirom omotanim oko kukova, u nanulama i sa lavorom i sapunom u ruci, s peškirom oko vrata dolazili na pumpu da se okupaju, a mi deca se utrkivali ko će pre da se dohvati pumpe.

 I od toga živeli do sledećeg treninga

 ……………………………………………………………………… 

   Prva liga

Posle odlaska Marka Vidojevića, nekako sam priželjkivao da se vrati Goran Lazarević. Ne znam da li je Marko predložio i ne znam za odluku, tek Laza je došao.

Zašto on?

 Ima istu filozofiju fudbala kao Marko, voli da “gura” mlade igrače, dobar je kao čovek, vaspitan, poštuje igrače, zna svoj posao.

   ……………………………………………………………………

Osetio sam da mi je lepo. Da sam zaboravio makar na tren i presudu Višeg suda mnoge druge muke, o kojima ću jednog dana javno da govorim, zaneo sam se u igru.

………………………………………………………………………

Mladi momci,  vredni, čuje se samo tišina i ponekada Lazin, Markov ili Džunin glas.

………………………………………………………………………

Rekoh da je Radnički moja životna emocija. Možda vam ovaj tekst i ne zvuči kao raport sa treninga. I ne može, i nikada neće biti sirov, dosadan, jer se tu, na toj travi, osećam , u ovom  vremenu, možda i najprijatnije.

 Ako ne drugo, sećanje na prošlost, na oca, detinjstvo, mladost, neke moje utakmice. Nije ih bilo mnogo.

…………………………………………………………………………

Dok sam  se osećao prijatno, sve jače se u meni javljala ona misao koja me stalno nosi.

 Da ovaj Klub napreduje, da igra sa najboljima, da se razvija svest u ljudima, da se u vojsci znalo za Tigar, Prvi maj, kačkavalj i Radnički Pirot.

 Da je Radnički svetinja, jer je kroz ovaj Klub prošlo na stotine velikih ljudi, fudbalera. Da je njihov predvodnik bio čovek kakav se više neće roditi.

 Čika Dragan Nikolić.

 Trening se završavao. Marko je uradio “istezanje” s momcima.

 ……………………………………………………………….

 Nisam zaustavljao svoje emocije, moja odluka da se poklonim njima trojici koji su u ovom vremenu stub koji čvrsto drži sudbinu Kluba svojim ljudskim vrednostima.

Bojan, Denda i Boža

Hajmo momci

………………………………………………………………

    Dok smo razgovarali Laza je ćaskao sa nekim od igrača.

    Rekoh tamo negde na početku. Stigao je dobar čovek, koji dotiče moju emociju svojim vrednostima.

 Dobro se vratio Lazo, druže !