Pirot je po osobenosti kroz istoriju grad poseban po mnogo čemu. Da li mi Piroćanci to tako doživljavamo, iz ljubavi smo tako prihvatili, tek o našim vrednostima zna se svuda po belom svetu.

Naš kačkavalj, sir, pirotsko pečenje, ćilim, peglana kobasica, naše punjene paprike, kačamak, način na koji poštujemo naše slave, idemo na obrede, sve su to hroničari obradili i našli im mesto.

I zaista smatramo da su lepota Keja i Nišave, brdo Sarlah u centru grada, bogatstvo Stare planine, lepota kotline, umerena klima, ovi darovi prirode, kao isanjane čari kojima se divimo!

Tanja je naše dete. Rođena je u Pirotu, gimnazijalka. Roditelji vode poreklo iz staroplaninskog sela Slavinja. Za razliku od ćilimarki, stočara, majstora peglane kobasice, naša Tanja je, udišući miris lipa na keju, osećala da duša uvek zaigra i s mnogo nostalgije odlučila da među pirotske  značajnosti (brendovi su moderan izraz), smesti i svoju pesmu i poeziju.

Tako je, pored drugih pesama koje ćemo objavljivati, isanjana i jedne beogradske noći postala njena životna istina, upravo melodija "Na pirotskom keju"!

Danas, utorak, 11. jul, imao sam tu radost da razgovaram sa Tanjom Pavićević, nekada Ivanov.

"Na pirotskom keju", naše Tanje Pavićević!