Uzanim, neravnim i krivudavim putem posipanim rizlom, krenuo sam ponovo ka selu Basara. 

Sa Miljanom Pančićem dogovorio sam da se, na istom mestu kao pre neki dan, nađemo oko 13 časova.

Poranio sam. Iza mene, na proplanku prema Basarskom kamenu, "garava livada". Tu se one besane noći Čovek borio protiv stihije koja je pretila da "siđe" u selo i "preskoči" Basarski kamen.

Seo sam da odmorim, da udahnem mir, dok se u nozdrvama još uvek osećao miris dima.

Miljan Pancić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije i Dejan Živković, komandant Vatrogasno-spasilackog bataljona,  stigli su po dogovoru. Precizno, u minut.

Stali smo baš tu gde je pre neki dan buktala vatra.

Miljan i Dejan otišli su da obiđu ljude koji dežuraju. Ostaće tako još koji dan i noć, dok budu sigurni da je utrnuo i poslednji žar.

Nakon intervjua krenuo san nazad. "Žućko" je par puta "jauknuo", lupivši u kamenje, opominjući me da imam obzira.

Izašao sam na asfalt i posle nekoliko stotina metara, na istom mestu ponovo zastao.

Kada sam silazio, prvi put za ovo vreme požara, osetio sam neku tišinu. Nisam sretao policijska i vatrogasna vozila. Ljudi su uživali ispred svojih vikendica. Petak je, brojna vozila žurila su ka staroplaninskim selima.

Dole, naš grad još uvek slavi. Treći je dan vašara!