Da, neizvenost traje. Strah od amonijaka u gradu jenjava ili ne postoji, ali je sve ostalo na čekanju.

Čekali smo da se uklone cisterne - jesu!

Čekali smo da se odveze deveta cisterna odvežena je.

 Mada eno u Staničenju stoje tri.

Čekamo da se sredi pruga. Neizvesno!

Čekamo da se nađe rešenje kako će operacija da se izvede do kraja. Neizvesno!

Čekamo ustvari, ko će biti ti ljudi koji će doneti konačno rešenje i ko će biti izvršilac!

Uključuju se i komšije iz Bugarske.

Novi predlog je auto kran i železnički kran. Čak i auto cisterne za istakanje.

 Sve su to dileme koje postoje, koje procenjujemo na osnovu nekih detalja koje usput saznamo!

 A znamo ih samo zato što nas naši sugrađani pitaju i što smo ih navikli da zbog njih budemo tamo gde je i teško, ali i jedino moguće.

Kasnio sam, bilo je pre deset. Bio sam na sopotskom putu. Mlad momak, policajac, veoma ljubazan ( lepa reč …) rekao mi je da mu je narđeno.

 Ok, dečko!

 Tamo malo dalje zastao sam i pritajio se!

I to dalje je povratak do raskrsnice ispred Tigar tajersa i uključenje na Alternativni ( stari) put Pirot - Niš.

Stigao sam. Neki mladić, mislim da je sa Železnice, čekao je u kolima poziv za pokret.

 Krenuo sam, po treći put istim putem. Ne znam gde beše, ali morao sam ponovo sve da priznam. Gde sam pošao, šta hoću

I krenuo sam. Korak po korak. Video sam i gde je Kristi išla. Skoro da sam video likove ljudi na pruzi. Stoj tu nema dalje. Šal veliki, pomogao mi je. Nije se osećao NH3

I to je to. A ne, povratak.

 Ponovo pogled na mesto tragedije i dilemama, odakle je ovaj čovek mogao da padne?! Njegov sin mi je juče pisao!

 Mi i dalje čekamo. Mi Piroćanci ovde. Čekaju i mnogi naši daleko. Drago mi je da se još neko interesuje. Zvale su me Vanja Djurić sa N1 i Jelena Kikić sa Nova S.

 Da znaš Srbijo da ovde ništa nije lako.

 Kažu, da se ovo na Balkanu nije dogodilo.

 I na kraju, čekamo (Mini) Operativni štab da se javi. Ili će možda ponovo Vladan Vasić da vadi kestenje!