Trening utakmica (4)

Pirot: Radnički – Budućnost Popovac 1:1 (1:0)

Radnički: Stojanović (Kojić), Vlajković (Kostić Milutinović) , Dojkić, Marković (Spasojević), Mančić, Tolić, Milenković ( Ovusu bempah) S. Petrović (Vusljanin), Spasić  (Mirković), Šarić (Edua), Nikčević.

Strelci : 1:0 S. Petrović 8 minut.  1:1 Branković 54 minut

Da sam na mestu Dejana Čelara, na bih bio zabrinut ovom utakmicom. Mnogo je detalja bilo koji mogu da objasne sve ono što se dogadjalo  danas na glavnom terenu Gradskog stadion.

Šta je bilo dobro!?

Momci pirotskog stručnjaka, u prvom poluvremenu držali su loptu, igrali sa malo dodira, dobro se kretali, abiciozni gosti retko su prelazili polovinu terena  i veoma organizovano  branili u dva bloka svoj gol. Videli smo dobro trčanje,  što je rezultiralo i golom Petrovića na početku utakmice.

 Šansu meča, imao je Boža Mančić. Bio je sam pred golom gostiju, pokušao da lobuje golmana i poslao mu loptu u ruke. U prvom delu, Popovčani  (samo formalno), sve su to fudbaleri niškog Radničkog i ostalih niških  timova) imali su samo jedan cilj da prodju što bolje.

U nastavku, što se igre na sredini terena, bilo je slično. Trčalo se dobro, ali...

    Šta nije bilo dobro!? Nije bilo završnih pasova ka Spasiću, Šariću i Nikčeviću (ovo će biti pakleni trio, ako ih neko bude "hranio" loptama), nije bilo dovoljne energije, čak i letargije u nekim trenucima. Nije bilo "viška" u prostoru gostiju, proboja preko bokova, udaraca na gol. Ono što posebno nije bilo dobro, a što sam razumeo, to je energija. Posle desetodnevnih priprema u Bugarskoj, ekipa je stigla prekjuče. Adaptacija, pilagodjavanje na život, trening, veliki teren, ali i protivnik koji je, posebno u drugom delu igrao prvenstvenu utakmicu, na rezultat, sve to zateklo je momke Dejana Čelara.

  Tvrdim, ubedjen sam, da se igralo za bodove, da bi ih Tolić, Pati, Dojkić, Makac, Boža, Strahinja, Bagzi, Vusljanin, Šarić "pokidali" u nastojanjima da im napune mrežu!

E, toga nije bilo i tu razumem Dejana Čelara što je bio nezadovoljan.

   Ima ovde još nekih detalja koji ne smeju da dozvole da se o meču razmišlja drugačije. Ovaj Radnički, sa Patijem, Šarićem, Nikčevićem, Vusljaninom i svima koji su igrali danas, ili čekali priliku, sa dvojicom dobrih golmana, sa Tolićem, Bojanom, Makcem, Božom, i ostalim momcima  neće siurno dozvoliti da se ponove neke "stvari" koje su samo danas bile moguće.

  I još nešto. Treba da se zna. Ekipa  Budućnosti nije nimalo naivan tim. Smatramo da je sa Jagodinom, koja je pobegla i Sindjelićem, u najužoj kombinaciji za visok plasman. Tim u kojem igraju Randjelović, Simov, Branković, bivši fudbaleri niškog Radničkog, brojni prekaljeni fudbaleri niških timova, zavredjuje pažnju. Osim dobro organizovane igre u zadnjoj liniji i na sredini, kada su s dva bloka branili gol, ali i kontranapadima preko već poznatog Ilkića, predstavljali su ozbiljnog rivala. To pirotski tim nije očekivao, Čelarovi momci su i time bili zatečeni  i dok su se proboravili gotovo, otišlo. Jeste pri kraju bilo prilika pred golom gostiju, ali, koja vajda!

 I da se  vratim prvom  pitanju koje sam postavio Čelaru i time ću da poentiram. Ove trening utakmice imaju pre svega za cilj da treneri provere formu fudbalera, da otkrivaju neke nove ispoljene slabosti, ali i vide njihove moralne vrednosti. Ljudi koji razumeju fudbal, logično kažu, kako treniraš, kako igraš trening utakmice, tako ćeš se boriti i za bodove.

   Sledeći rival Radničkog iduće srede je leskovačka Dubočica. Do Grafičara i 29. februara, verujte mi na reč, sve će biti kako Čelar želi !