Šta radi ovaj!? Da li se neko od vas pita, možda i negodujete?

Da li vam česte priče o jednoj porodici zvuče čudno, s obzirom da se i "kuka i motika" podigla na noge?!

Dolaze izbori.

U ovom trenutku, u nekom redosledu značajnosti smatram život, zdravlje, poštenje, iskrenost, istinu, mnogo važnije od svega. 

Očigledno da će se te nedelje mnogi ponašati kao da se radi o životu i smrti.

 Ne, ljudi!

Svanuće ponedeljak, 18. decembar i deca će nastaviti da idu u školu, zdravi će ići na posao, bolesni će se lečiti, smenjivaće se kiša i sneg!

U pitanju je, ipak, nešto drugo!

Život! I sve ono što sam gore pomenuo!

E sad, drugo je, ako su mnogi ovo izjašnjavanje građani smestili u okvire biti il' ne biti, to je već njihov poseban problem i njih treba izučavati.

Život, glad, bolest, muke... da li ima važnije?!

A, jutra bez osmeha?! Hajde, izmerite ih sa svim ovim što se događa oko vas. Zovu vas, ubeđuju, prete, traže nekakve glasove, kako ih zovu, da li je to bitnije od elementarnih ljudskih vrednosti?

Zato sam i danas, u 11 časova bio ispred bivše Klanice.

Priznajem, nije trebalo, moji se ljute što reagujem na FB posle nekih komentara. Ali, ne mogu. Tako sam sinoć i pozvao neke osobe, da se pojave i uvere.

Došla je samo ova žena.

Krenuli smo unutra.

Ćebe sa prozora (nije prozor plasitčna folija) sklonjeno, bolje se videlo. Bubnji ona "peć". Posle svega što se čulo i što mi je upućeno, morao sam da pitam. Svi su pričali.

Izašli smo, kako da kažem, u dvorište. Ako je to-to! Nastavili smo da razgovaramo.

Makar i u baraku, samo da sklonimo decu odavde.

Boban Tolić je veoma brzo reagovao. Dalibor i još jedan čovek doterali su drva. Doteraće i malu peć. Gospođa koja je tamo bila, ljudi iz Komunalca, unosili smo nasečene cepanice.

Kiša je prestala. Dečica su istrčala u dvorište. Počeo je za njih još jedan dan. Isti.

Nema jedino tate Milana. Čekaju ga da se vrati iz Bolnice!