Kako se grad razvija i gde je povučena linija izmedju grada i Gnjilana, veruje se da će uskoro ovo selo, možda biti i gradska mesna zajednica. Uostalom, mnoge ulice ispod puta za Babušnicu, one što imaju brojeve , kao američke, vode se da su gradske.

 Zašto ovako na početku, zato što je Gnjilan urbano selo, grade se nove kuće, mnogi do grada idu i pešice, većina zaposlena u gradu, srednjoškolci iz ovog sela takodje ne koriste poseban prevoz. ,,Autonogom" ili biciklom!

 Pošto je Gnjilan, dodaću, kao recimo Poljska Ržana, skoro Barje Čiflik, Izvor, poprimaju karateristike sredina koje se ni po čemu ne razlikuju od gradske.

Imajući sve to u vidu, prošle godine, valjda beše, u neko vreme, na poziv mojih drugara iz ovog sela, otišao sam da snimim oronuo Dom kulture.

Pozdravio sam zbog toga, odluku odbornika Gradske skupštine da selo - grad, konačno dobije Dom kulture kakav zaslužuje.

 Gnjilan je dobio i novog ,,kmeta", mog dobrog drugara, bivšeg fudbalera,  uvek spremnog za akciju, Dejana Cvetkovića. Deša je mene i Sonju dočekao juče prepodne (radi u trećoj smeni ). Sa Sonjom je razgovarao o temi kojom smo konkurisali kod Grada, a on i ja, smo ,,zavrteli" priču o Domu kulture. Doduše, nismo izbegli ni fudbalsku igru, po kojoj je Gnjilan i nazvan ,,najfudbalskije selo" u Regionu, ne u Okrugu.

Za ovo selo vezuju me divne uspomene. Imao sam mnogo dobrih školskih drugara, Omnladinac je zaista bio ,,izvor" fudbalera za Radnički i ako bi trebalo da se podsećam, bilo bi mi potrebno mnogo vremena.

 Sećam se Turnira u malom fudbalu Vinijada. Utakmica na ,,Grbavici" kako su zvali ovaj stadion. Napravili su i prvi trbine i još mnogo toga.

E sutra ćemo Deša  ja i o tome !