Ovih dana, veoma često u predvečernjim časovima, prolazim kraj Parka i Gradića. ,,Oči mi ostanu,, u predivnom ambijentu, tamo u srcu zelenila, gde su dečica koja su našla svu lepotu i čari. Tu su tobogani, ljuljaške, lavirint, travnjaci... Dečiji smeh, radost, oduševljeni roditelji, bake, deke... U smiraj dana, dok se sunce lagano sakrivalo iza Sarlaha, mališani iz predvečeri u predveče najlepše trenutke pronalaze ovde.

Prisetim se često, šta su sve, neki, kada su počeli radovi na uredjenju Parka i Gradića govorili. Smetalo im je uklanjanje ostarelih stabala, odložene biste prvoboraca...

A danas, nema slobodne klupe, gde naši sugradjani sada odmaraju, igraonica puna dece, oba parka u cveću, zelenilu, Gradiću se vraća ,,istorija,, ...

Juče, negde oko sedam, hvatajući poslednje zrake sunca želeo sam da ostavim trag i pošaljem poruku o našem gradu i lepotama. Da, Sarlah, brdo u centru grada, Gradić, svedok burne istorije, u centru grada, dva parka u centru grada, Nišava, Kej, sve u centru grada. Dva predivno uredjena trga. Moderan Hotel, ispred kafića ,,vri,, sve to puni dušu svih nas koji ovde živimo i čini nas ponosnim.

Pokušavajući da ne ugrozim sujetu nekih roditelja koji su u mojoj želji da se upamte ovi trenuci, videli nešto sasvim drugo, nastojao sam da poštujem skoro usvojeni zakon i izdaleka pokažem svu lepotu dečije radosti i ambijenta u kojem su pronašli čari za osmeh i radovanje.

Eto, ovo sam snimio sinoć, sreda, 15.avgust, sve u želji da ostane upamćeno, sve u želji da i ova slika o gradu u kojem živimo prošeta svetom.

Da prošeta porukom da se dodje u grad na Nišavi i da se zna da će uživati u svemu. U lepoti grada i dobroti ovog naroda!