Znao sam da su staroj školi u Rsovcima u toku radovi. Ima i dece koja će uskoro poći u renoviranu školu. Sećam se u ovu zgradu dolazio sam odavno, kao novinar radio Pirota. Bila je tu proizvodnja, radnici  koji su šili neke proizvode od kože, presvlake, šta beše!

 Dok se ne izgradi škola u Visočkoj Ržani, krenula je da se adaptira škola u Rsovcima. Samo da se krene! Deci treba znanje!

 To me interesovalo!

 Dokle se stiglo!? Koliko budućih đaka ima? Kakvi su uslovi!?

 Ima li koga, nekako se oprezno viknuo dok sam ulazio u dvorište. Video sam zvono. To mi je pomoglo.

I kada sam već izgubio nadu, pojavila se ljubazna gospođa. Pravi domaćin. Snežana Stanković, ponoćna radnica. 

Krenuli smo da obiđemo školu! To je valjda početak neke nove istorije. Svi se radujemo povratku dece u škole u Gornjem Visoku.

Iznenadila me ljubazna gospođa. U toku je!  Tu je u selu, porodica u Pirotu. Uvek uz osmeh. 

Krenuo sam! Ne znam ko dolazi u petak, ali, neću doći sigurno,  tako ne radim. Nekako se najlepše osećam kada sam odlučujem, procenjujem, pitam,  tražim osmehe u ljudima !!

Baš mi je bilo lepo!