Srpska pravoslavna crkva obeležava Veliki četvrtak, uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, kada je ustanovljeno sveto pričešće.

U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.

Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajevima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač. 

Veliki četvrtak jedan je od najznačajnijih događaja u toku Velike ili Stradalne nedelje u kojoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.

Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili "na vodi".

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom (naforom) - telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi 10 puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.

Na liturgiji Velikog četvrtka osvećuje se, po potrebi, Sveto miro u sabornim hramovima u sedištima autokefalnih crkava, čije je varenje počelo na Veliki ponedeljak.

Na ovoj liturgiji takođe se osvećuju i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine. Umesto heruvimske pesme, pričasne i pesme "Da ispolnjatsja" peva se deo molitve pred pričešće: "Večeri tvojeja tajnija".

Uveče se drži veliko bdenije i čita se Dvanaest strasnih Jevanđelja, u kojima su opisana stradanja Gospodnja.

Za uspomenu na omivanje nogu, u sabornim hramovima pojedinih crkava i danas se vrši čin omivanja nogu posle odslužene arhijerejske Liturgije Sv. Vasilija Velikog, naročito u Jerusalimu.