Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da se javnost širom sveta informiše o značaju i merama prevencije bolesti srca i krvnih sudova. Prema najnovijim podacima Svetske federacije za srce (SFS) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju globalni vodeći uzrok smrtnosti, odnoseći oko 20,5 miliona života svake godine Procenjuje se da danas više od 620 miliona ljudi živi sa nekim kardiovaskularnim problemom, pri čemu su najčešći akutni infarkt miokarda i moždani udar.

U Republici Srbiji situacija prati ovaj globalni trend i podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” potvrđuju da je gotovo 50% svih uzroka smrti u našoj zemlji posledica kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, i do 80% prevremenih kardiovaskularnih događaja može se uspešno sprečiti pa su posebno važne aktivnosti javnog zdravlja.

Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti ni jedan otkucaj!”, a fokus je usmeren na:

– Prepoznavanje skrivenih, nemih simptoma srčanih bolesti koji često prolaze neprimećeni,
– Edukaciju populacije o atipičnim i skrivenim simptomima srčanih problema (npr. tiha hipertenzija, neobjašnjiv umor, blage aritmije),
– Aktivnosti ka donosiocima odluka da implementiraju zvanične nacionalne strategije i obezbede univerzalan pristup kardiološkoj nezi i preventivnim skrininzima.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Među najznačajnije faktore rizika koji direktno doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti (KVB) ubraja se grupa metaboličkih i bihejvioralnih poremećaja. Vodeće mesto zauzima povišen krvni pritisak (hipertenzija), koji se smatra pojedinačno najvećim pokretačem i uzrokom preko 10,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou. Slede upotreba duvanskih proizvoda, koja je odgovorna za više od osam miliona smrtnih ishoda, kao i povišen nivo šećera u krvi i hronična fizička neaktivnost, pri čemu svaki faktor pojedinačno doprinosi globalnom mortalitetu sa oko 6%. Na kraju, prekomerna telesna masa i gojaznost ne samo da predstavljaju značajan rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, već i uzrok 3,7–5 miliona prevremenih smrtnih ishoda godišnje. Važno je naglasiti da savremene epidemiološke studije sve veći značaj pridaju i ekološkim faktorima, prvenstveno aerozagađenju, koje se danas klasifikuje kao vodeći faktor rizika u životnoj sredini sa blizu četiri miliona povezanih kardiovaskularnih smrti godišnje.

10 koraka do boljeg zdravlja i zdravijeg srca

1. Važnije je šta jedete, a ne koliko jedete! Ne preskačite obroke, birajte namirnice prema nutritivnoj, a ne engergetskoj vrednosti i isključite prženje i pohovanje kao načine pripreme hrane.
2. Planirajte obroke unapred. Izbegavajte visoko prerađene namirnice, pekarske proizvode i brzu hranu jer su prepuni skrivenih soli, šećera i štetnih transmasti. Ponesite obrok od kuće, a ukoliko jedete van kuće prednost dajte povrću, integralnim žitaricama, mahunarkama, voću.
3. Isključite alkohol ili smanjite njegov unos na minimum. Ne postoji „bezbedna” količina alkohola za kardiovaskularni sistem. Svako smanjenje ili potpuno izbacivanje alkohola direktno štiti vaše srce, jetru i krvne sudove.
4. Krećite se! Ispunite nedeljni plan redovne fizičke aktivnosti. Zlatni standard SZO za odrasle je 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno (oko 30 minuta brzog hoda dnevno, pet dana u nedelji). Svaki pokret se računa – dugotrajno sedenje je nezavisan faktor rizika za srce, čak i ako vežbate u teretani.
5. Uvedite „aktivni transport” u svakodnevicu. Kada god možete, zamenite automobil ili autobus pešačenjem ili vožnjom bicikla. Ako koristite javni prevoz, siđite dve stanice ranije. Strogo birajte stepenice umesto lifta – to je najlakši način da svakog dana uradite mini kardio-trening.
6. Recite odlučno ne duvanu i nikotinu. Prestanak pušenja je najbrža investicija u zdravlje. Već godinu dana nakon ostavljanja cigareta, rizik od srčanog udara pada na polovinu u poređenju sa pušačima. Važno je izbegavati i e-cigarete (vejp) i uređaje za zagrevanje duvana, jer oni takođe oštećuju krvne sudove.
7. Zaštitite se od pasivnog pušenja. Boravak u prostorijama sa duvanskim dimom nosi gotovo isti rizik kao i aktivno pušenje. Insistirajte na tome da vaš dom bude zona bez duvanskog dima.
8. Održavajte poželjnu telesnu masu. Višak masnih naslaga, naročito u predelu stomaka, direktno izaziva hroničnu upalu i insulinsku rezistenciju. Gubitak od samo 5% do 10% viška telesne mase značajno rasterećuje srce i snižava krvni pritisak.
9. Saznajte svoj kardiovaskularni rizik. Posetite vašeg izabranog lekara koji će obaviti merenje telesne mase i odrediti indeks telesne mase, izmeriti obim struka i krvni pritisak i uputiti vas na laboratorijske analize (šećer u krvi, masnoće...). Ukoliko je potrebno lekar će preporučiti dodatne preglede, ali i dati savet o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti.
10. Upravljajte stresom kroz svesne pauze. Hronični stres aktivira simpatički nervni sistem i podiže krvni pritisak. Primenite tehniku „mikro-pauza” na poslu: na svakih sat vremena ustanite, istegnite se 3–5 minuta, uradite vežbe dubokog disanja ili izađite na svež vazduh.

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra kroz široku mrežu globalnih i lokalnih aktivnosti koje organizuju članovi i partneri Svetske federacije za srce. Ovaj važan datum biće ispraćen brojnim javnim manifestacijama, stručnim predavanjima, tribinama, kao i sportskim i kulturnim događajima širom planete.

Zavod za javno zdravlje Pirot, u narednom periodu realizovaće različite zdravstvenovaspitne aktivnosti, kroz predavanja, javne tribine i bazar zdravlja, građani će imati priliku da besplatno prekontrolišu svoje faktore rizika, posavetuju se , i dobiju smernice kako da unaprede zdravlje svog srca.

*ZZJZ Pirot