Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan.

Spasovdan je spomen na dan kad se Spasitelj uzneo (vazneo) na nebo, pošto je završio svoju zemaljsku misiju.

Događaju koji se zbio u Vitaniji, na Maslinskoj gori kod Jerusalima prisustvovali su Hristovi apostoli.

“Naposletku se javi kad njih 11 behoše za trpezom i reče im: “Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.

Onaj koji veruje i pokrsti se, spašće se, a ko ne veruje, osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: Imenom mojim izgoniće đavole, govoriće novim jezicima”.

I izvede ih na polje i podigavši ruke, blagoslovi ih, i odstupi od njih, uznosaše se na nebo i sede Bogu s desne strane”, zapisali su sveti jevanđelisti Marko i Luka o ovom događaju.

Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu.

Pokretnog je datuma i uvek se obeležava u šesti četvrtak po Vaskrsu, odnosno četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom.

U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici.

Sveradosnim vaskršnjim pozdravom “Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse” pravoslavni vernici pozdravljaju se sve do Spasovdana.

Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja.