SPC obeležava danas veliki praznik – Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjenu Mariju. Mošti ove svetiteljke počivaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera.

Praznik Ognjena Marija, kao i praznici svetiteljki koji slede u avgustu – Blaga Marija i Trnova Petka, u crkvenom kalendaru nije upisan crvenim slovima, ali spada u veoma važne i poštovane praznike u srpskom narodu, pogotovo među žanama.

Ovu svetiteljku posebno poštuju žene tako da se tog dana ne radi ni u kući, ni u polju, a u narodu se kaže da na Ognjenu Mariju „ne valja ni konac u iglu udenuti“.

Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i, kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom, ona spada u „ognjevite“ svece.

Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi. Prema narodnom verovanju, Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem, a grmljavina na ovaj dan tumači se kao „loš znak“. To može da označava, kako kažu predanja, tešku i sušnu godinu, dok ima i tumačenja da to može ukazivati na bolest i siromaštvo.

Sveta mučenica Marina je rodom je iz Antiohije, krstila se u 12. godini i rano je ostala bez majke, a otac ju je, kada je saznao da je hrišćanka, oterao od kuće.

Na putu iz Antiohije ona je srela eparha Olimvrija koji je pošao da goni hrišćane. Pošto je odbila ponuđeni brak i zbog njene vere u Gospoda Isusa Hrista, gnevni eparh naredi da je izlože najgorim mukama. Sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana.

Mošti ove svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu. U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i klanjaju im se i pravoslavni i muslimani.

Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.