Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave zimski Krstovdan. Ovaj praznik slavi se uoči Bogojavljenja i ujedno je prvi dan nakon Božića kada vernici ponovo poste, bez obzira na to na koji dan u nedelji pada.

Na ovaj dan vernici se prisećaju prvih hrišćana koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Danas se u hramovima služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, i to uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Moli se da voda bude na izbavljenje od grehova, za isceljenje i očišćenje duša i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.

Nakon toga se sveta vodica deli vernicima koji će je čuvati u kući radi zdravlja. Mnogi vernici zbog toga nose velike balone koje će napuniti svetom vodom, što je pogrešno. Dovoljna je jedna bočica koju će čuvati preko cele godine i koristiti u specijalnim prilikama.

Večeras je Bogojavljenska noć!

Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta.

Ako u Bogojavljenskoj noći u ponoć otvorite prozor i pogledate u nebo, verovatno ćete primetiti da i neko od vaših komšija radi isto. Ovo ne treba da vas čudi… reč je o prastarom pravoslavnom običaju!

18.januara je Krstovdan, veliki hrišćanski praznik i prvi dan posle Božića kada se posti. Nekada je podrazumevao veliki broj rituala i običaja, ali je danas većina njih pomerena na Bogojavljenje.

Ipak, glavna stvar dešava se 18. uveče! Čim Sunce zađe, uoči praznika, hrišćani počinju da se pozdravljaju sa „Bog se javi!“, a odgovoraju sa „Vaistinu se javi!“, a naročito je bitno ostati budan do ponoći!

Naime, naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja“. Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku, a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Dan kada je Isus Hristos kršten u reci Jordan

Po hrišćanskom verovanju, 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom Marijom i njenim mužem Josifom, a tada je pozvao Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.

Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.

Osim ovog, prema mišljenju mnogih najlepšeg običaja za Bogojavljenje, ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina..

Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako sutra bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.