U strogoj anđelskoj hijerarhiji, gde vlada savršena jednodušnost u poslušnosti nižih činova višim, za vojvodu je izabran Arhanđel Mihailo, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast. Uvek se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji. Svaki narod ima svog angela hranitelja, zapravo, svaki hrišćanin ima svog angela hranitelja i čuvara, te stoga moramo imati na umu da, šta god činimo ili mislimo, javno ili tajno, to činimo u prisustvu svog angela.

Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne sprema se žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer se žito priprema za duše predaka, a ne za dušu sveca, koji je pred Bogom živ.

Po narodnom verovanju slavi se i jesen zato što je kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Kaže se da kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća. Bolesnici ovog dana ozdravljaju. U nekim krajevima Srbije, Mihailo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.