Srpska liga Istok, 2026/27, 8. kolo

Subota, 3. septembar, 15:00

Stadion "Dragan Nikolić"

Pirot: Radnički - Trajal (Kruševac) 0:0

Radnički: Vasić, Stojanov, Krumov, Ivanov, Stojanović, Nakov (Petrović), Prodanović, Stanković, M. Rančić, Ćirić, Ilić;

Rezerve: Jovanović, Antonov, Krstić, Petrović, Pantić, D. Rančić;

Trajal: Simić, Bubanja, Novaković (Filipović), Vučić, Ranđelov, Tadić (Pavlović), Stefanović, Simić, Milenković (Jović), Gogić (Dakić), Punoševac;

Rezerve: Marković, Petrović, Pavlović, Radivojević, Pajkić, Jović, Dakić, Filipović;

Sudije: Nikola Ničić, Nikola Petrović, Sava Stamenković, Darko Radenković; 

Delegat: Vukašin Stevanović;

Kontrolor suđenja: Aleksandar Veljović;

Ništa, ljudi, više nije slučajno. Čak ni to da moj prezimenjak još uvek ne može da nađe pravi tim i onda reprezentacija Srbije gubi gde se pojavi. Da nevolja bude veća, često gube i mlađe selekcije.

Ništa nije slučajno ni u ovom našem FS RIS. Ma koliko se rukovodstvo Saveza trudilo da nađe sponzora, da olakša klubovima život, toliko oko njega ima svega.

Ljudi u klubovima koji kao administrativci primaju plate - učinak im je užasan. 

Prvi ljudi klubova zaglibili u političke poslove i teško stižu na utakmice, za treninge i ne znaju kakvi su.

Posebna priča, podstaknuta današnjom neprijatnošću koju sam, prvi put za 48 godina rada, doživeo. NEKI, zalutali u Savezu kao delegati, rade odgovoran posao. 

Elem, dolazim na Stadion! Na gvozdenoj kapiji ponovo lanac i sekjuriti sa druge strane kaže da je delegat naredio da, citiram: "Nenad Paunović ne može u službeni deo."

Srećom, imao sam broj predsednika Saveza. Nalozio je Vukašinu, avaj, delegatu, da me pusti!

A, zašto to?

Čitao sam neki tekst ovog delegata, ima valjda portal. Napisao sam da bi morao da provežba padeže.

I eto, čekao me ovaj "sportski radnik" iz "Lebane" da mi "vrati".

Kako može da mi ne dozvoli da radim svoj posao pre početka utakmice, ne znam. Ovi izveštaji, fotografije i snimci su dokumenti za istoriju i dobrobit fudbala, smatram.

I evo jednog detalja s početka (timovi su gore, rezerve takođe).

Da se odužim akterima: evo detalja sa utakmice i fotografija.

A - sad - o utakmici. Postoje dva aspekta.

Prvi, ako imamo na umu da su igrali bivši prvoligaši, Radnički Pirot i Trajal Kruševac - videli smo igru ispod renomea ovih klubova.

Drugi - verovali ili ne - u oba tima (što na terenu, što na klupi) bilo je dvadesetak momčića od 2006. do 2010. godišta. 

Da, lepo je i treba podmlađivati tim. Ali, da li sve to vredi toliko miliona dinara? 

Da, bilo je borbe, želje. Trudili su se fudbaleri, imali po jednu-dve-tri povoljne prilike, ali bez golova.

NULA - NULA!

I još jedan detalj najblaže nekorektnog ponašanja rukovodstva Radničkog (ako ono uopšte postoji).

Najpre, ranijih sezona zabranjivali su izjave na terenu, šetali novinare u nekakve prostorije na Bazenu, da bi konačno bivši predsednik Ćirić uspeo da izdejstvuje salu za konferencije i neke manje skupove. Lepo!

Danas sam 15 minuta lupao na zaključana ulazna vrata. Nema nikog!

Kada sam otišao na atletsku stazu, tamo su već novinar i kamerman TV Pirot radili izjavu sa Ivicom Momčilovićem.

Da li su nekome zasmetala moja pitanja na KZN, moj komentar nedostatka kritike novinara TV? Da li su hteli da ih izbegnu? 

Momčilović je, takođe, zatekao zaključana vrata. Konačno, improvizovali smo konferenciju na mestu koje je do skoro bilo zabranjeno!

Ivica Momčilović je vidno bio uznemiren. Izgleda da se prvi put u svemu nismo složili. I to je dobro! Za dobro i fudbala i Radničkog, naravno.

Bio je ovo neobičan izveštaj, pun nefudbalskih pojava. Uostalom, zar nam fudbal u Srbiji nije baš takav? 

* Rezultati 8. kola, tabela i parovi 9. kola: srbijasport.net