Srpska liga Istok

30. kolo

Stadion kraj Nišave

17.30h

 Pirot: Radnički – Timočanin

 Gotovo, dolazi kraj!

 Čega?!

 Kraj prvenstva koje je prema ocenama mnogih očevidaca bilo neregularno.

Dolazi kraj  fudbalskom teatru na čijoj smo sceni gledali utakmice koje će biti zabeležene u analima Fudbalskog saveza Srbije. Biće upisano, da su tada predsednik i potpredsednik bili Džaja I Bane (namerno pišem ovako), da je predsednik Fdubalskog saveza Regiona Niš bio Zoran Ignjatović.

Glavni glumci ove pozorišne predstave osim jednog viđeni su pre neki dan na onoj grupnoj slici. Videlo se ko drži pehar u rukama, ko uručuje, videlo se kako se smeše  Dejan Čelar, Filip Tolič, Vladica Cekić I Strahinja Petrović, ljudi koji su ponikli (File kapiten), radili kao trener (Čelar), ili igrali u Radničkom (Ceka i Strale).

 Priznaće oni jednog dana sve!

 Ako imalo savesti bude bilo!

Nema na slici jednog od realizatora ove ,,predstave"! "Tatin sin" kažu u medjuvremenu se popeo rang više, unapredjen, iduće sezone ponovo će se sresti!  

Pitanje je tada da li će smeti ovako!

Moja profesionalna etika, moral, poštovanje fudbalske igre, poznavanje prilika u srpskom fudbalu, obavezale su me da ovo napišem .

 Ne, nije uvod, ovo je suština teksta, najave utakmice poslednjeg kola prvenstva Srpske lige istok.

 Iskreno, bilo bi dobro po fudbal, da neko odgovoran analizira utakmice koje sam u otvorenom pismu predsedniku FS RIS  Zoranu Ignjatoviću naveo.

 Nije dobar, na kraju, rezultat svega!

Ostavlja se fudbal na vetrometini, da i dalje o sudbinama mladih ljudi koji od ove igre žive, hrane porodice, odlučuje  NEKO ko na brutalan način odredjuje plasmane i imenuje ekipe koje će u viši rang, a koje će ispadati iz liga. Čemu onda igra, trošenje narodnih para, gubljenje zdravlja, unošenje negativnog raspoloženja.

................................................................................... 

 U nedelju, se u Pirotu igra poslednja utakmica. Rekoh već!

 U sredu sam bio na treningu fudbalera Radničkog.

Prepodne, 11h.

Nismo se prijatno osećali ni Goran Lazarević ni ja, dok smo razgovorali.  Zašto bi nedužni gubili zdravlje, zbog onih kojima, inače, mesto nije u fudbalu!?