Danas, sutra, danas, sutra i nikako da odem u Ulicu Laze Lazarevića. Da li znate gde je? Ne nije ono što mislite, nije ni Laza Lazarević "Prvi put s ocem na jutrenje"! Ovo je, ljudi  Ulica Laze Lazarevića , ili za one koji slabo znaju nazive uilica (kao ja) stari put za Gnjilan.

(Sećam se da  smo se nekada moj unuk Andrija i ja vozili "ulicama" i da mi je govorio sada skrećeš u ... I takoo! Tada sam nešto I zapamtio!)

 Ispod podvožnjaka, kraj EPS-a, levo i naviše uz brdo.

Čovek koji me zvao, krenuo je napred, kao da ja ne znam "Gnjilčanje" i kao da nisam  million i dvesta hiljada puta ovde prošao. Ali dobro, želeo je očigledno da mi vozeći skreće pažnju na probleme.

 Mada znam, u ovoj ulici bilo je tragedija. ( kako je meni sve tako nešto palo u delo)

 Čovek napred, ja za njim. Sve naviše... Da  sam baš išao za njim, "žućko" bi nastradao.

I tada, gore na vrhu, saznao sam nešto što u životu nisam znao. A tu sam od Informbiroa!

   Da li ste vi znali? Gde je linija razgraničenja. E pa evo. Jednim korakom menjate adresu!  Nisam mogao da verujem šta me snašlo!  Mnogo sam video, mnogo čuo. Gospodja  Mira sve "razbira"! Ajde !!!

   Nisam mogao da verujem. Krenuo sam, prešao ,,liniju razdvajanja" i iz Gnjilana otišao pirotskom ulicom.

 Dole mi je priredjen doček.

 Šta je nedostajalo. Šef kabineta da mi otvori vrata , da mi pridrži sako, a dole ispred kamere, mikrofoni, skupi fotoparati  naših nam televizija, portala i lokalnog lista

Naravno da nikog nije bilo, ali, bili su ljudi iz Ulice Laze Lazarevića (bez K) stanovnici Mesne zajednice Kale – grad Pirot.

Kada sam video one papire, pade mi na um da su se ovi prevarili da nisam ja ... I da mi vrata niko ne otvara ...

 Sam, bre, kako sam se i rodio.

 Ajde ljudi, pričajte . Moram da kažem, da sam jedan papir sklonio, smatram da bi im naudio, a i nema politike,  jer je moj poznanik baš išao u "sitne koske"! Bolje za ove ljude.

 Evo kakva je muka !

 ,,Blokada,, koju su bili postavili   parkiranim automobilom trajala je 55 sekundi. Šalim se ! Automobil je uklonjen, ljudi  s papirima  polako su se razilazili.

Krenuo sam za  Pirot  ( Redakciju)  bogat  takvim saznanjima da će mi biti potrebno da sve ovo preslušam još koji put kako bih se pripremio za razgovor sa Slavišom Svilarovom! Najpre  sa njim , a potom, naravno I sa predsednikom MZ ,,Kale,, I još nekima !

 Na kraju, molim vas, ako vozite ovom Ulicom prema Gnjilanu i ako iz Gnjilana idete prema Pirotu, vozite polako. Nema svetiljki, nema trotoara, nema bankina... Bilo je ovde tragedija. Ljudi su ginuli!!!

 Toliko!

 Drugog nemam šta da kažem!

 Ostao sam bez teksta!!!