U Blato sam se vratio danas u tačno dogovoreno vreme. Prethodne večeri dočarao sam vam atmosferu u to doba. Vozačima mnogo teže. Jedan umalo nije iskliznuo!

U pola tri čovek sa kojim sam dogovorio pojavio se. Baš je bilo hladno. Duvao je neki rezak vetar. Činilo mi se nekoliko stepeni hladnije nego u Pirotu.

Razumeli smo se! Prilikom izgradnje puta, nestala je metalna cev koja je prolazila ispod kolovoza i vodu odvodila u njive. Razgovor je počeo "horski", svako je hteo da kaže svoju muku. Pitao sam ih za "kmeta" , imao sam sreće. Moj poznanik još iz "Prvog maja", prezime je siguran sam Veljković , upravo je stigao. "Lupus in fabula"! Mi o vuku...

Ode "kmet". Čuli su se komentari. Dobro poznati. Oni su gore u selu, mi došljaci ovde dole muku mučimo. Stara priča. No, ajde, da čujemo komšije! Najstariji, deda Žika, u "opštinskim čizmama" stiže. Počinjemo!

Svako je problem objašnjavao kako ga je godinama doživljavao. Ispade da je komasacija napravila najveći problem. Nestali putevi, kanali, cevi. Komšija kome je velika voda udarala pravo u dvorište, smatra da je njegova procena tačna. Ajde komšija da čujemo !

Više od pola sata Zbor na otvorenom. Premoreni smo svi. Žene izdaleka gledaju i navijaju za svoje muževe. A oni, složili se ili ne, imaju jedinu istinu. A to je, da ih velike vode plave, da je tada deo puta kao jezero i da mira nemaju godinama.

Ostade nada da će sutra ON, inspektor iz Beograda, da ,,prekrsti,, daj Bože i donese pravu odluku.

Nije više bitno ko je "krivičan" što kažu "Blačanje", "neka ga oprave" da možemo da se "opravljamo na rabotu", sve "poplavi"!

Odlazak, isti. Ljudi su još stajali i raspravljali. Polako "plivajući" "brodili" smo preko "blačanskog jezera" i uputili se modernim asfaltnim putem prema gradu.

Ladno, užas!

Samo da ih sutra gosn iz "Beograd" ogreje!