Pre neki dan, porodici Panić na Krupačkom putu, vode se kao Izvorci, izgorela je kuća. Krov, soba, garaža, auto. Skromna porodica, supružnici radnici. Muka je bila velika da se kuća izgradi. Započeta devedesetih.

 Kada je u redakciju došao bračni par Djordjević, komšije, prve i jedine, vidno uznemireni,  želeli su da se o ovoj nesreći čuje.

 Nešto kasnije  svratili su Ivan Panić i njegova supruga.

Apel za pomoć! Porodici Panić u selu Izvor izgorela kuća

Obećao sam da ću u utorak, 2.jula biti kod njih.

Tamo, sa druge strane kuće, sve izgleda još gore.  

Rođeni brat, zet, prijatelj, baka, čekali su kafu, po pivo naravno. Pristigla su još dva kršna momka. Drugari.

Krenuo sam. Lager 010, stovarištre. Hvala vam dobri ljudi.

Osećao sam miris dima, pred očima mi je bilo zgarište. Soba koje više nema. Krov izgoreo, garaža, automobil napolju. Ljudi su žurili da pokriju krov. Najavljuju se kiše.

Gorak ukus i muka u grudima. Ne smem ni da pomisli m i da kažem, zamislite da se to svakome od nas desilo. Kako bismo se osećali.

Dobroćudni, skromnni, dobričina Ivan Panić i njegova supruga. Zastao im život.

 Izvorci se nisu javili. Ni kmet. Jesu Magmont, firma Dragana Kostića, Lager 010. Obećao mi je uvek humani Zoran iz Uni metala.

 I, ko još?!

 Za sada niko!

 Evo žiro računa, još jednom.

 Zvala je neka žena. Ima kauč, poklonila bi.

Porodici Panić i dobra reč  znači pritajeni osmeh.

 Da li ćemo razumeti tuđu muku, ili ...