...Nešu Ilića prvi put sam upoznao 1987. godine, kada je Kari doveo juniorsku reprezentciju Jugoslavije na Planinarski dom na pripreme pred odlazak na Svetsko prvenstvo .

Kasnije, kako je Kari postao trener Crvene Zvezde, sretali smo se, podsetili na Planinarski dom, ali i njegov nepogrešivi šut. Kako su stručnjaci govorili , dok je igrao, bio je "ala" mogao je za minut da napravi seriju i preokrene rezultat.

Uvek, kada bi mogli da se organizujemo, ćerka , unuk i ja, išli bi da gledamo košarkaše Zvezde. Telefonski poziv, kratak razgovor ili poruka i...

Neša bi nas sačekao ispred Pionira ili Arene i mi bismo krenuli za Beograd ...

Uzeo sam od Dalibora onaj reklamni paket peglane ! Nadali smo se pobedi nad velikim Realom! Tek toliko da pamti Neša i po peglanoj!!

..........................................................................

... Dušan iz Velikog Bonjinca radi kao konobar u kafiću Siesta preko puta Arene. Dok smo čekali vreme, s dagocenim papirom, kartama u džepu, koje sam često proveravao, da li su tu, sedeli smo da popijemo topli nes i krenemo u Arenu.

- Skoro nije bila ovakva gužva reče Dule, odgovarajući na moje pitanje, hoće li biti puno. Dule mi reče da je skoro bio u Pirotu kod rodjaka, da se oduševio gradom u koji je dolazio pre više godina.

Arena je sa terase kafića izgledala nekako mirno, sakrivena iza visokih breza.

Voleli smo uvek tu atmosferu pre utakmice. Ozarena lica ljudi, mnogo je mladih, prodavci šalova, zastavica, majica Zvezdinih boja, trljali su ruke.

Kontrola na prvom prstenu, potom one duge visoke stepenice. Svaki tren , svaki korak ispunjen uzbudjenjem. Imao je pravo svako od nas koji je čvrsto u rukama držao ulaznicu, da se nada.

A potom nova kolona, nova provera, i konačno ulazak u Arenu. U predvorju ljudi su "gustirali" vreme, neki kupovali Zvezdine dresove, majice .

Sudije

Ne igraju Derik Braun, Nikola Jovanović, Filip Čović, Dejan Davidovac

Poluvreme

Počinje drugo poluvreme