Virus me oborio, osamio me i omogućio da imam puna 24 sata da vraćam događaje, tražim sebe u njima, šta sam to činio, gde sam grešio, šta je to što je svim ljudima koji prate naš Portal izazivalo pozitivnu reakciju. Stizale su, nikada toliko, reči podrške.  

U dogovoru sa Srđanom Mitićem, mojim advokatom, s obzirom da je prošlo mnogo vremena, poslao je Policijskoj upravi Pirot zahtev da konačno kažu šta je to novinar Nenad Paunović učinio 7. januara na Božić, da kao težak prestupnik par sati provede u Policiji.

Petnaestak dana ranije, isti advokat je po datoj punomoći tražio da Policijska uprava obrazloži i privođenje B.V. koga sam zamolio da snimi dronom radnje kod Sopotskog Hana.

Odgovor je više nego čudan.

………………………………………………………………

Pre nego o tome, podsećam da sam od Tužilaštva tražio informacije, pozivajući se na Zakon o dostupnosti infoirmacija, o toku istrage što se tiče železničke nesreće i naravno, da li je Tužilaštvo na bilo koji način reagovalo kada je u pitanju privođenje nas dvojice. Kao i da li su oni dali nalog za oduzimanje drona, jer nam je u Policiji tako rečeno.

…………………………………………………………………

U postelji me danas zatekao Srđanov mejl. Policijska uprava bila je ažurnija.
Evo odgovora:

Odgovaraću po pasusima –

Mesto gde sam bio NIJE BILO OBEZBEĐIVANO. Saobraćaj magistralnim putem bio je slobodan. Parkirao sam vozilo na istom mestu, sišao tamo gde i kada sam našao mrtvo telo turskog vozača. Tamo sam do sada već bio 2-3 puta. Krenuo tridesetak metara dalje, da bih video bolje.  Nisam mogao prugom, jer je tu bila lokomotiva i radni voz.
Patrola Policije bila je nekoliko kilometara prema Pirotu, tamo kod kružnog toka. Da nije bilo "žućka" koga su znali, niko ne bi krenuo za mnom.
Nisam bio u NEPOSREDNOJ BLIZINI, već nekoliko stotina metara dalje I MESTO NIJE OBEZBEĐIVANO. Mladi policajac ozbiljnog lica naredio mi je da se sklonim.

NAPOMINJEM. Postoji "mala razlika"! Ja sam tog trenutka bio NA RADNOM ZADATKU, a ne u šetnji pored Nišave.
Stara lična karta je izmišljena priča. Tu ličnu kartu sam, što mi je svojstveno, negde zaturio. Kako mi je bila hitna, zbog poslova u računovodstvu i podizanja dozvoljenog minusa, zamolio sam da hitno dobijem novu. Gospođa na šalteru je svedok.

Kako to obično biva, staru (pravu) ličnu krtu sam našao u džepu odela,  u decembru, koje obučem jednom godišnje.
Tu ličnu kartu sam ostavio u ladici auta, kad se setim, da je odnesem gospođi na šalter. On me sklonio sa mesta i naredio da uđem u kola. Hteo sam da pokažem saobraćajnu i vozačku, kad video sam i ovu staru izneo je onako, u šali, policajcu rekao, "'ej, imam ovu staru, bivšu". Ostala je kod mene, kada sam je dao inspoektoru, zgužvao sam je rezignirano jer je zaista to bilo nebitno, bar za mene!  

DAKLE STARA LIČNA KARTA MI NIJE ODUZETA. Kasnije je poslužila kao "težak slučaj!" Farsa!
 

Za novu ličnu kartu takođe NIJE TAČNO! Rekao sam da je u Redakciji, bila je potrebna za učitavanje, ne razumem se u to i Biljana Stanković, koja radi te poslove, donela je po mom pozivu ispred zgrade Policije gde sam doveden.

............................................................................

Sutra: Saslušanje kod inspektora