U uslovima visokih temperatura, suše i pojačanog rizika od požara, čak i najmanji plamen može dovesti do požara velikih razmera. Vatra se sa njiva veoma brzo širi na okolne useve, voćnjake, šume, stambene i privredne objekte, ostavljajući za sobom nesagledive posledice.

Pored neposredne opasnosti od požara, paljenje strnjike nanosi trajnu štetu poljoprivrednom zemljištu – uništavaju se organska materija, humus i korisni mikroorganizmi koji predstavljaju osnovu plodnosti zemljišta, što dovodi do smanjenja prinosa, degradacije i povećane erozije zemljišta.

Neophodno je da svi poljoprivrednici pokažu maksimalnu odgovornost i da prilikom uklanjanja žetvenih ostataka ne koriste vatru, već da primenjuju bezbedne i održive načine njihovog zbrinjavanja.

Zakonima o zaštiti od požara i o poljoprivrednom zemljištu propisane su novčane kazne za paljenje strnjike i biljnih ostataka na otvorenom prostoru. Pored novčanih sankcija, poljoprivredna gazdinstva koja prekrše propise mogu izgubiti pravo na podsticaje, u skladu sa važećim propisima.

Svako paljenje strnjike, žetvenih ostataka ili biljnog otpada, koje je zakonom zabranjeno, potrebno je bez odlaganja prijaviti vatrogasno-spasilačkoj jedinici na broj 193 ili policiji na broj 192, kako bi se sprečile nesagledive posledice, zaštitili ljudski životi i sačuvala imovina.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić poručio je da je očuvanje plodnog zemljišta zajednička odgovornost svih koji se bave poljoprivredom.

Prema njegovim rečima, postoje bezbedni i održivi načini upravljanja žetvenim ostacima, poput njihovog zaoravanja ili kompostiranja, čime se čuva plodnost zemljišta, povećava sadržaj organske materije i doprinosi dugoročno održivoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Svako neodgovorno paljenje može imati nesagledive posledice. Ne palite strnjiku, čuvajmo njive, zaštitimo ljudske živote i sačuvajmo plodno zemljište za buduće generacije, istakao je Glamočić.