Posle višegodišnje kampanje blaćenja, stigmatizacije, optužbi za izdaju i plaćeništvo, kao i niza brutalnih, „radikalski radikalnih“ kleveta – usledio je pokušaj egzekucije. Teroristi su u noći između 13. i 14. aprila 2007. godine postavili dve bombe ispod prozora sobe u kojoj je novinar Dejan Anastasijević spavao sa suprugom. Jedna bomba je eksplodirala i oštetila drugu. Šrapneli su se rasuli po stanu, ali, zahvaljujući položaju kreveta, nisu pogodili metu.

Usledile su brojne osude pokušaja atentata, uz obećanja da će „biti prevrnuti i nebo i zemlja“, ali konkretnih rezultata nije bilo. Tadašnji ministar informisanja izjavio je da bi novinari trebalo da  žive na višim spratovima, a ne u prizemlju. 

U sopstvenoj istrazi, koju je sproveo nakon izostanka rezultata zvanične istrage, Anastasijević je ukazao na moguće motive. Naveo je da je godinu dana ranije od Međunarodnog suda u Hagu dobio informaciju da je Vojislav Šešelj, preko svoje supruge, partijskim saradnicima poslao spisak potencijalnih svedoka protiv njega, koje je trebalo zastrašiti ili likvidirati, i da se na tom spisku nalazilo i njegovo ime.  

Drugi mogući motiv takođe je bio povezan sa suđenjima u ovom tribunalu: tužilaštvo je, bez njegovog znanja i pristanka, stavilo Dejana Anastasijevića na spisak svedoka u procesu protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, iako on nije imao o čemu da svedoči. Optuženi su o tome bili obavešteni, ali ne i Dejan. 

Dva dana pre pokušaja atentata, Anastasijević je gostujući na B92 govorio o ratnim zločinima jedinice „Škorpioni“. Uprkos njegovim nalazima, policijska istraga ne samo da nije dala rezultate, već su istražne radnje delovale kao simulacija stvarne istrage. 

Posle ubistva Milana Pantića u Jagodini, ovo je bio najteži napad – pokušaj ubistva novinara – u  vreme tadašnje vlasti. Pored ubistava Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović, nijedan od ovih slučajeva nije u potpunosti razrešen. 

Dejan Anastasijević je izvesno vreme živeo sa porodicom pod zaštitom, zatim je radio kao dopisnik iz Brisela, ali je dugotrajna izloženost pretnjama, napadima i tabloidnoj kampanji ozbiljno narušila njegovo zdravlje. Preminuo je prerano, u 57. godini života, u aprilu 2019. godine. 

„Dejan Anastasijević bio je jedan od najboljih reportera koji su izveštavali sa ratišta u bivšoj  Jugoslaviji, istraživač i analitičar. Bio je dosledan i nepokolebljiv u odbrani javnog interesa, čak i  kada je to ugrožavalo njegov život.

Zato je važno da medijska zajednica ne odustane ni u jednom trenutku od zahteva da se otkriju  nalogodavci i izvršioci ovog atentata. Neophodno je nastaviti prikupljanje relevantnih informacija  i čekati političku volju i odlučnost tužilaca i sudija da u ovim slučajevima donesu dugo očekivanu  pravdu“, izjavio je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih  medija (ANEM) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara. 

Dejan Anastasijević je počeo karijeru u Radiju B92, a potom nastavio u nedeljniku „Vreme”. Bio  je dopisnik Tanjuga iz Brisela i urednik BBC na srpskom.  

Nezavisno udruženje novinara Srbije ustanovilo je prestižnu nagradu za istraživačko novinarstvo koja nosi ime Dejana Anastasijevića. Nagrada se dodeljuje u tri kategorije: za najbolju istraživačku  priču, za najbolju istraživačku priču u lokalnim medijima i za izveštavanje u javnom interesu. Konkurs je otvoren do 15. aprila. 

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) 

Nenad Paunović dobitnik Plakete NUNS-a za istraživačko novinarstvo "Dejan Anastasijević"

*Naslovna fotografija: N1