Tužno, nije moglo tužnije. 

Počelo je čitanjem imena tragično poginulih.

Usledio je minut ćutanja.

Objavljena je ruta. Naselje ATP.

Kolona ljudi u čijim dušama odzvanjaju imena nedužnih, krenula je u još jednu protestnu šetnju. U razgovorima, očekivano. O niškim studentima koji su od jutros do večeras hodali do Aleksinca. O novosadskim i beogradskim studentima koji su krenuli do Kragujevca da se sretnu na Sretenje.

U ragovoru uz melodiju sa pištaljki i vuvuzela, sve prolazi brzo.

I dalje minus, hladno, ali i dalje plus u grudima.

 I večeras bilo je:

VIDIMO SE KOD ZNAKA (PIROT)!

I večeras!

RASTAJEMO SE KOD ZNAKA (PIROT).

I poslednji "Plenum". Dogovor za sutra i poziv na Golemi mos'!

Svake večeri bih da o njima pišem. Uvek nešto iskrsne.

E, večeras, hoću!

Neko reče:

"Nisam sumnjao, to su naša deca, sinovi, ćerke, rod, komšije!"

POLICAJCI!

Svuda, na raskrsnici, na početku, kraju kolone, sa strane.

Stajali su na kraju večeri, spokojni jer su čuvali i sačuvali svoje sugrađane. Ljubazni, nasmejani, brižni!

Hvala vam, momčine i devojke.