Boldirani kurziv

Imam temu u glavi. Nosim je predugo. I ne samo da je nosim, već svakodnevno osećam po neki "udarac" i novo razočaranje.

Pokušavam da sve to smestim u dnevne relacije, u ovaj, po svemu čudan život u kojem su se mnogi kriterijumi posvađali među sobom.                                                              

Sećam se, otac mi je govorio:

Nastoj da radiš toliko sam i siguran u sebe, da ne zavisiš od drugih. Ako znaš, ako si na svome, radićeš ne samo dobro, bićeš srećan. 

Živim u malom gradu. Živim dugo i dugo me ima. Tako sam ušao u život. Sreća ili ne, tek rastao sam u porodici koju su znali, otac poznati Piroćanac, majka prosvetni radnik.

Vaspitavan sam da budem častan, pošten, da razumem ljude.

U ovaj posao ušao sam kad i Radio Pirot. I tada je nastao drugi period mog života. Radio Pirot je bio pravo medijsko čudo.  Imao sam takvu sreću ili ne, da su me očevi saveti učili da budem samo svoj, da radim, da volim to što radim.

I voleo sam i radio i znali su me ljudi i poštovali su me, hajde da kažem – bilo me je svuda.

Račun sam platio zbog svega toga, rastavili su me s mojom velikom ljubavi! Oterali su me iz Radio Pirota.

Osećao sam na sebi, u sebi, očeve reči. Nastavio sam da radim i da se borim. Bio sam sav u ranama!

Znate ono, što te ne ubi, to te ojača!

"Rodio" se moj, lično moj Radio i kasnije Portal.

I tada sam nosio u sebi ono Paunovo.

Možeš ti, sve možeš, samo slušaj sebe i voli, mnogo voli to što radiš.

I evo me u ovome danas.

Zašto ovo pišem?!

Zato što se više ne može? Sav sam od ovog posla. Pripadam svakim damarom svakom čoveku, svakom događaju, skočio bih da krenem svuda, da saslušam svačiju muku. Da govorim o svemu istinito.

Poštujući ovaj posao, nastojao sam da stvorim sve uslove. Redakcija opremljena, petoro nas. Ide teško, ali i one minimalne plate nastojimo da Bilja, Ivana, Sonja, Zoki, ja dobijemo na vreme. I kredite sam uzimao za plate, rate od penzije plaćam. A, plaćamo državi sve moguće poreze, zakup, struju, vodu, sve ove državne institucije: SOKOJ, REM, RATEL, ETV, telefone...

Odgovornost je velika. Ani press d.o.o Pirot, kažu u Agenciji Golubović, potrebno je oko devet miliona da živi. Da preživljava. Pokazaću i Završni račun. Ako sam toliko "pametan" da kritikujem druge, moram da budem jasan i častan.

Priznajem, nema dovoljno para. Kraj godine, Završni račun dočekamo s gubitkom. Ali, radimo.

Ne krademo!

Ne prepisujemo!

Ne zovemo fejsbuke i instagrame, zabranjeno.

Neki direktori javnih preduzeća su nas precrtali. Ne postojimo. Informacije NE, ugovori NE!

Za druge - DA!

Ne samo oni. Recimo Dunav, neko nas je tamo, takođe obrisao. 

Samo mi - NE!

Mnogo, previše toga ima za moj nemir, moje razumevanje života.

Zar nema dovoljno časti u ljudima?

Zar svih ovih, nepunih 19 godina nismo bili, uvek jasni, prvi...

Obično su mi oni koji ne prihvataju da trpe moje iskustvo, znanje, spočitavali da ja sve znam, da ja pametujem. 

Ustvari, videli su ogromnu razliku u svemu.

Da ironija bude veća, smešno je sve to.

Pogledajte samo ko se progurao da bude medij.

To je težak, odgovoran, ozbiljan, zahtevan posao.

Ne može, ako se prepisalo danas, ako se skinulo sa neta danas, ne može i sutra naprosto ako je to način. Tužno je!

A da budem iskren, kako beše ono:

 DOBRO PAMTIM SVE!

Pamtim legendarne novinare Slobode, tada jednog od najboljih lokalnih listova u zemlji. Kakvi su otmeni, jaki, pametni ljudi radili.

Pamtim 1978. i novo elektronsko čudo. Radio Pirot. Kakva ekipa. Intelektualci, predvođeni Pedom Mančićem i Tomom Panajotovićem. Kompletan Radio.

U vreme nadolaženja demokratije rodila se TV Pirot. Prošli su školu kroz Redakciju Radio Pirota. Bilo je i tu dobrih novinara predvođenih Dragicom Pavlov Krstić i Milojem Nešićem, stubovima ove TV.

Tadašnji veliki Tigar, da Sloba Milošević ne bi u Pirotu ostao bez medija, formirao je Pi kanal.

Sve se znalo od starta. Sa prozora Modne kuće Prvi maj gde su im smestili Redakciju, prebrojavali su strane plaćenike.

Kada je Ani pres poleteo i kada je Plus radio zagrmeo, a Radio Pirot ugašen kao da ga nikada nije bilo, a Portal Plus online najavio bljesak, jedan KUM (nije onaj iz filma), kao Tigar s Pi kanalom, napravio je portal. Samo da pokuša da puca. I tada i sada bez novinara.

Na kraju se dogodila "medijska nesreća", nestala je ona naša Velika, nezaboravna Sloboda, stigao je  niški "medijski magnat" pocepao je na četiri, da štedi papir i od jednog od najboljih lokalnih listova u Srbiji napravio nekoliko prebledelih listova formata A4 i tekstove sa Panteleja, Gabrovačke reke, Donje Vrežine, Medijane...

Mlađu sestru zbrinuo je ovde i od nje napravio neki dopisnički servis.

Da li je vise tužno ili smešno, ako imate snage dajte 70 dinara i pogledajte.

Ne garantujem za dobro raspoloženje.

Ovo su pirotski mediji juče i pomalo danas. Nisam pomenuo još neke! Ova poplava internetskih "konjokradica", dozvolila je da se ulični fotografi počnu da potkivaju svoje žablje noge i one slike koje privatno prodaju na crno, stavljaju u neke naslove spremni da pokažu svoj šlihterski karakter.

I tu ću da stanem.

Narednih dana ću objaviti drugi deo. Da vama ljudi bude jasno koje repatice trepere na medijskom nebu.

A, da! Pitao me pre neki dan moj drugar.

Ej, a zašto šnajderi ne bi bili hirurzi?  

A, da li krokodili mogu da lete!?

Nisam znao!

Pokušaću da odgovorim narednih dana!

Sledi nastavak...