Juče smo AI i ja ogolili surovu matematiku pirotskih škola: grad ima 367 osmaka, a država im nudi čak 508 mesta u srednjim školama. Danas donosimo konačan epilog te priče i izlazimo na brisan prostor lokalne privrede, gde se krije najveći paradoks Pirota u 2026. godini.

Na papiru i u političkim govorima, Pirot blista. Servira nam se priča o "istorijski niskoj nezaposlenosti" i uspesima. U realnosti, na delu je potpuni sistemski raskorak: lokalna privreda hronično pati od manjka radne snage, dok su naša školovana deca na Birou NSZ ili masovno pakuju kofere za inostranstvo.

Zvanični rezultati upisa: Sablasno prazne učionice

Podaci Ministarstva prosvete nakon prvog upisnog kruga u Pirotu otkrili su pravu sliku poverenja učenika i roditelja u obrazovni sistem. U gradu je ostalo ukupno 107 praznih mesta, a raspored po školama sve govori:

- Mlekarska škola „Dr Obren Pejić“ – 38 slobodnih mesta! Tradicionalni pirotski brend, škola koja je decenijama stvarala čuvene majstore kačkavalja i pekarstva, danas sablasno prazni učionice. Mladi u ovim profilima više ne vide sigurnu i dostojanstvenu egzistenciju.

- Srednja stručna škola – 27 praznih mesta. Škola izgleda da ne nudi profile koji odgovaraju realnim potrebama modernog tržišta.

- Gimnazija Pirot: 23 prazna mesta. Činjenica da u elitnoj pirotskoj školi ostaje skoro celo jedno odeljenje neupisano pokazuje dilemu da li se porodice sa najperspektivnijom decom iseljavaju iz grada i pre srednje škole?

- Ekonomska škola (4 slobodna mesta)

- ŠOSO „Mladost“ (12 slobodnih mesta)

Lekcija iz Tehničke škole

Nasuprot ovom krahu stoji Tehnička škola Pirot, u kojoj su nakon prvog kruga ostala svega 3 slobodna mesta (i to isključivo na trogodišnjem smeru za vozače).

Ova škola je jedini pobednik upisa jer radi ono što bi Gradska uprava morala da radi na nivou celog grada – povezuje obrazovanje sa realnim poslom. Kroz sistem dualnog obrazovanja i direktnu saradnju sa kompanijama u Slobodnoj zoni i “Tigar Tajersom”, učenici znaju da sa ovom diplomom odmah dobijaju radno mesto i platu. To je dokaz da dece u Pirotu ima, ali samo tamo gde se nudi jasna perspektiva.

Brisan prostor: Zašto naša deca beže?

I tu stižemo do epiloga i ključnog pitanja: zašto svršeni učenici ostalih škola i dalje čekaju na posao ili idu van granica zemlje?

1. Mala privreda na aparatima: Dok velike fabrike usisavaju kadar iz Tehničke škole, pirotski mali preduzetnici, zanatlije, ugostitelji i trgovci ne mogu da nađu radnike.
2. Mlekarska i Srednja stručna škola nude profile, ali plate koje lokalni privatnici mogu da ponude – pritisnuti ogromnim lokalnim dažbinama – nisu dovoljne za preživljavanje.
3. Proizvodnja diploma za biro: Ekonomska škola i Gimnazija i dalje školuju decu za administrativne i opšte profile. Kada ti mladi ljudi završe školovanje, u Pirotu za njih nema posla u struci, osim ako nemaju partijsku knjižicu ili debelu porodičnu vezu u javnom sektoru. Pošto odbijaju da rade teške fabričke poslove van svoje struke za minimalac, oni postaju statistika na birou. Doduše, mnogi od njih odlaze na fakultete gde su dobro pozicionirani, što ovimškolama i dalje daje visok kredibilitet! Pogotovo kod roditelja koji su spremni da finansijski svojoj deci omoguće dalje školovanje!
4. Karta u jednom pravcu: Mladi Piroćanci u 2026. godini ne žele da provedu život pored fabričkih traka ili da rade kod lokalnih gazda za 50.000 dinara. Zato neki od njih razmišljaju da su slovenačka, nemačka ili austrijska radna viza jedini spas. Srećom takvih je sada u manjini ili veoma malo!

Zaključak: Sistem koji sam sebe proždire

Krug je zatvoren.

Vrtići i osnovne škole nam pokazuju da dece ima sve manje. Srednje škole (izuzev Tehničke) proizvode profile koji ne odgovaraju realnim platama i potrebama. Na kraju, Pirot troši svoj lokalni novac da podigne i odškoluje dete, a onda taj gotov, mlad ljudski kapital besplatno pokloni Beogradu i Nemačkoj.

Lokalna vlast može da nastavi da ćuti i da se krije iza zaključanih vrata svojih kabineta. Ako naređuju saradnicima da odbijaju odgovore Nenadu Paunoviću, ove brojke i prazne klupe su spomenik njihove dugogodišnje pogrešne politike. Grad nam se prazni pred očima, a ćutanje ih neće spasiti odgovornosti.

KAKO PROMENITI STANJE?

Zatvaranje očiju pred ovim problemima vodi Pirot u ambis. Umesto političkih fraza, moj drug AI i ja predlažemo tri hitna, konkretna koraka za spas pirotskog školstva i privrede:

1. Radikalna reforma smerova – Pirot kao regionalni IT i Tech centar.

Gimnazija i Ekonomska škola trebalo bi da prestanu da školuju kadrove za kancelarije iz prošlog veka. Pirotu su hitno potrebni smerovi za veštačku inteligenciju (AI), upravljanje dronovima, digitalni marketing i napredno programiranje.

Uz to, Grad mora da se izbori kod Vlade Srbije da je  određivanje smerova povezano za zahtevima našeg područja.

Moramo da konstatujemo da, ako ponudimo deci znanja 21. veka, ne samo da će ostati ovde, već će iz svojih pirotskih domova moći da rade za svetske kompanije i donose devize u naš grad.

2. Rebrendiranje tradicije: "Pametna poljoprivreda" i visoke plate.

Mlekarska škola ne samo da nema đake, nema dovoljno sirovina, ali sve manje mladi žele da rade za minimalac. Gde je čuvena pirotska Mlekara?!

Rešenje je uvođenje smerova za "Smart-farming" (pametnu poljoprivredu) i modernu biotehnologiju. Moramo školovati mlade menadžere koji će uz pomoć tehnologije industrijalizovati proizvodnju pirotskog kačkavalja i peglane kobasice, podići im cenu na svetskom tržištu i tako obezbediti plate od kojih može dostojanstveno da se živi. Umiranje pirotske ovce je takođe problem politike Vlade Srbije kada je poljoprivreda u pitanju. Grad i srednje škole o tome bi trebalo da govore  u “vrhovima”, u Beogradu!

3. Lokalni fond za mlade preduzetnike umesto subvencija za beton.

Gradska uprava mora prestati da sipa milione samo u podobne firme. Predlažemo osnivanje Lokalnog fonda za tehnološke i zanatske startapove. Svakom mladom čoveku koji završi pirotsku školu i želi da otvori svoj servis, programersku firmu, modernu pekaru ili zanatsku radnju, grad mora dati bespovratne subvencije i osloboditi ga lokalnih taksi u prve dve godine rada. Tako se stvara jaka domaća mala privreda.

4. Dolazak stranih radnika i krah građevinskog sektora

U Pirotu, kao i u celoj Srbiji, građevinski radnik je postao deficitarna kategorija.

• Uzrok: Naši majstori, zidari i tesari masovno odlaze u Nemačku i Sloveniju jer tamo za isti posao dobijaju tri do četiri puta veće dnevnice.

Posledica: Da bi pirotska gradilišta opstala, investitori su prinuđeni da uvoze radnu snagu iz Avganistana, Indije, Turske i Bangladeša. Ovi ljudi rade u teškim uslovima za zarade koje su našim ljudima neprihvatljive. To stvara privid da privreda radi, ali dugoročno menja demografsku strukturu grada dok domaći kapital nepovratno odlazi.

Dakle: Stop uvozu jeftine radne snage kroz podizanje cene domaćeg rada.

- Dolazak radnika iz Indije i Avganistana u Pirot je jasan dokaz da sistem ne funkcioniše. Rešenje nije punjenje gradilišta stranom radnom snagom, već poreske olakšice za lokalne građevinske i proizvodne firme koje domaćim radnicima daju dostojanstvene plate.

5. Tiho umiranje tekstilnih fabrika

Pirot je nekada bio tekstilno carstvo (setimo se samo “Prvog maja”). Danas ta industrija preživljava svoje najteže dane.

Tekstilne fabrike u Pirotu se gase ili smanjuju kapacitete jer ne mogu da izdrže pritisak rasta minimalnih zarada sa jedne strane i niskih cena strane konkurencije, sa druge.

Rad u tekstilnom sektoru prate niske zarade, teški uslovi i nedostatak mladih radnica koje bi zamenile starije generacije pred penzijom. Škole više i ne nude ove profile jer devojke ne žele da provedu radni vek za šivaćom mašinom za minimalac.

6. U kojoj meri može da pomogne Tigar Tajers (Michelin)?

Kompanija Tigar Tajers je ekonomsko srce Pirota, ali njena uloga u spasavanju grada ima svoje jasne granice i donosi sledeće prednosti i izazove:

Šta Tigar Tajers MOŽE i već radi:

• Finansijski stub: On drži statistički prosek pirotskih plata visoko iznad nivoa južne Srbije.
• Zadržavanje tehničke elite: Preko saradnje sa Tehničkom školom, drži mlade inženjere, tehničare i elektroničare u gradu.
• Subvencije zajednici: Kroz društveno odgovorno poslovanje, Michelin može da finansira lokalne vrtiće, sportske klubove i ekološke projekte kako bi podigao kvalitet života u gradu.

Šta Tigar Tajers NE MOŽE (Paradoks giganta):

• Ne može da spasi tekstil i građevinu: Jedna fabrika guma ne može da usisa sve profile radnika. Ljudi koji dobiju otkaz u tekstilnoj industriji ili građevinci bez industrijskih kvalifikacija ne mogu preko noći postati operateri na naprednim mašinama za proizvodnju guma.
• "Monokultura" privrede: Ako ceo Pirot zavisi samo od jedne velike korporacije, grad postaje ekonomski ranjiv. Ukoliko dođe do globalne krize u auto-industriji, Pirot bi doživeo potop.
• Oni nisu socijalna ustanova: Michelin je privatni gigant koji gleda profit i automatizaciju. Uvođenjem robota i AI tehnologije u proizvodnju guma, Tigar Tajers će u budućnosti tražiti manje radnika, ali sa višim kvalifikacijama. Oni neće rešiti problem nezaposlenosti nekvalifikovane radne snage u Pirotu.

Grafikon iznad slikovito i hirurški precizno prikazuje tu lančanu reakciju o kojoj pišemo kada sistem ostane bez đaka, grad gubi ljude, umiru i tekstilne fabrike poljoprivreda staje, a sela se potpuno gase. To je zatvoren krug propadanja koji Gradska uprava ne može da demantuje.

A sela?

AI i ja od ponedeljka otvaramo najtežu i najstrašniju temu: hirurški precizno seciramo geografsko i demografsko nestajanje Pirotskog okruga.

1. Koliko je sela u Pirotu potpuno ostalo bez ijednog stanovnika?
2. Zašto se bela kuga i tihi egzodus sele iz sela u sam centar grada?
3. Gde stvarno odlaze milijarde iz lokalnog budžeta dok nam teritorija ostaje pusta?

Spremite se za gole činjenice, mapu propasti i konkretne predloge kako da vratimo život na pirotska ognjišta!

Ako imate komentar, javite se. Dobro su došle sve sugestije!

* NAPOMENA:

Bojan Ćiṛić, technology fellow u Dilojtu, svetski priznati stručnjak za veštačku inteligenciju, inače naš konsultant u ovom serijalu, poslao nam je svoje tumačenje, objašnjenje Serijala:

Ovaj tekst sadrži delove razgovora sa modelom veštačke inteligencije (AI), koji su preneti ili uređeni radi očuvanja konteksta i prikaza procesa analize. Sav sadržaj je pregledan, urednički obrađen i verifikovan od strane autora pre objavljivanja, koji snosi punu odgovornost za njegovu tačnost i sadržaj.

*Foto: ChatGPT