Problem, tema, izazov, muka, zovite kako hoćete – sve to nažalost dugo vremena ima jedan zajednički imenitelj – mleko!

Kada je u pitanju naš, pirotski, decenijama stočarski kraj, mleko je nekada bilo ponos, a Mita Gaga je brodovima u Ameriku vozio na stotine ovaca i na tone kačkavalja.

Nema više Mite Gage, sela su opustela, sitne i krupne stoke je sve manje.

Ja sam jedan od retkih koji je pesimista kada su pirotski brendovi u pitanju. Smatram, ako se ovako nastavi, nestaće zajedno sa ovcama, mlekom, sa selima koja su na Staroj planini ostala pusta.

O mleku se ovih dana ne govori, već se mleko prosipa seoskim putevima u Zapadnoj Srbiji, Vojvodini. Na Jugoistoku Srbije u našem stočarskom (bilo nekada) kraju, za sada – ne.

Pisaću ovih dana o mleku, o pirotskom brendu kačkavalju, o pustim selima, ali i današnjim proizvođačima mleka. O tome kako su "umirale" ovce sa staroplaninskih pašnjaka i koliko ih sada ima, koliko junadi, krava, proizvođača mleka.

Malo sam čekao koji dan i juče dobio termin za intervju. Dugo smo razgovarali i obradili tri teme sa direktorom Mlekarske škole Pirot, Nenadom Đorđevićem.

Prva: Mlekarska škola, rad, nastava, broj učenika...

Druga: Proizvodnja sira i kačkavalja, otkup, prerada...

Treća: Dom učenika.

Direktor Nenad Đorđević, elokventan, mlad čovek, pun energije, ima mnogo detalja. Potekao je iz ove Škole. Iako se prolazi kroz teška vremena, zna za bolja, pun je energije i optimizma.

Direktor je govorio o gotovim proizvodima, o uvozu mleka i mlečnih proizvoda, damping cenama...

Razgovarali smo i o potencijalima, o smanjenju stočnog fonda, o kvalitetu pre kvantiteta!

SUTRA: Mlekarska škola i Zoran Đinđić, Akademija za mleko!