Sve je bilo mirno dok su Zemunci, koji su došli očigledno na reprizu prve utakmice, vodili sa desetak razlike.

Do trenutka u trećoj četvrtini, kada se u Hali Kej raspalila vatra.

Sudije, čiji je kriterijum bio klimav, da bi odbranili svoje greške, počele su da prazne Halu i teraju one najnervoznije.

Inače, nije bilo gledaoca (inače, mirni Piroćanci) koji nije negodovao.

I onda se, odnekud, pojavila Božja pravda za pet-šest naših igrača, koji su izneli ceo meč i Zemunci, konačno "bez košave u leđa" zastali su. Na semaforu, ponovo Pirot u plusu!

Makar 1!

I onda, ovi s klimavim kriterijumom odsudiše neke korake, još ponešto, što je unervozilo celu zemunsku svitu, posebno petorku dole i Uglješa, Dika, Dule... završiše posao!

I sad, potvrda svega do sada napisanog na ovom mediju.

Borac je došao, da li s pravom, naravno, da uzme bodove i uključi se u "rat" za drugo mesto.

Nije uspeo. Kako nije, jeste za analizu!

Ali, nije uspeo jer je NAŠIH SEDAM: ĐONLIĆ, RADULOVIĆ, FILIPOVIĆ, D. ĐORĐEVIĆ, VASIĆ, VUKIĆEVIĆ I B. ĐORĐEVIĆ uspelo da ih onemogući.

Retoričko pitanje: 

Zamislite da smo imali makar još trojicu kao ovih sedam.

 Zamislite!

Pirot bi ubedljivo bio u vrhu i već bi se pripremao za KLS.

Ja znam četiri čoveka koji to mogu:

Dušan Dimitrijević, Jadran Vujačić, Nenad Đorđević i...

Neću ga pominjati da se ovaj naš ne naljuti!

Čestitam, NAŠIH SEDAM!