Iznenadio me poziv školskog druga iz Gradašnice.  Zvao me da pohvalim dobar primer njegovih komšija, meštana u ovom selu. Nije hteo da kaže o čemu se radi.

-         Dodji oko pola jedanaest!

U dogovoreno vreme prošao sam poslednje metre naselja Novi Zavoj i zastao ispred ,,rampe".

Čovek sa maskom na licu stajao je pored saobraćajnog znaka STOP. Strelica je pokazivala da se mora desno.

-          Šta se radi, prijatelju?

Objasnio mi je da se postavljaju vodovodne cevi, zamena!

Raspitao sam se za ,,kmeta", predsednika Mesne zajednice Gradašnica Zorana Zlatkovića. Nisam očekivao gde ću ga naći. 

Krenuli smo ka selu. Vredni predsednik uveo me je u podrumsku prostoriju jedne domaćinske kuće. Ispred se pila kafa i sok. Nisam propustio priliku da ga pitam i za lekovitu vodu sa Dag Banjice.

Praznik je danas, moja porodična i slava naše Medijske kuće. Za sve ima vremena.

Ovaj susret sa ljudima opravdao je i poruke Arhangela Mihaila, da budemo vesnici istine, da se borimo za ljude i njihovo dobro!

Zoran Zlatković, ljudina!

Kakav ,,kmet" za divljenje. Alal vera! Kako bi bilo dobro da ih je više!