Petak, dan za merak, pasulj, kad telefon! Novomalci, ajde Paune na pivo! O, ne, gladan sam, taman sam seo! Ma ne! Asfaltirana naša Ratarska.

Naravno, poziv koji se ne odbija. Vratiću se, rekoh, ostavih pun tanjir i …

Kada sam se približio, nasred ulice velika trpeza, zaseli, umorni vredni dobri ljudi, radnici njihove firme koju vole i hvale – Drumovi!

Malo dalje, manji sto, komšije, okupili se da zaliju, da se zapamti dan. Čekalo se dugo.

Ono najlepše. Dečica, asfalt, uuh ala će biti vožnje! Trotineti, bicikle...

U odlasku i on, jedan od najstarijih. Sve pamti. Potok, Bundina vodenica, istorija. Nijedna kuća nije bila.

………………………………………………………………………

Nije to sve! Drumovi "ne miruju"!

Na drugoj strani grada, tamo kod stare česme, gde je nekada pokojni Cikan Andjelković stanovao, kod Smeška automehaničara, ulica Milovana Glišića. Pripremni radovi.

Milan Đelić, šef gradilišta, postali smo baš dobri prijatelji, moj česti sagovornik, bio je tamo. Ogladneo i on, meni krči u stomaku. Ajde Milanče pričaj!

I tako!

Volim ovakve pozive. Volim kada odem među ljude, ove mladje ne poznajem, ali ovi stariji, za prošlost, za srce prirasli.

Nije mi bilo krivo! Pasulj petkom uvek može da sačeka! Ovo u Ratarskoj, baš mi je leglo! Obećao sam da ću doći na pivo!

Moj narod, dobri ljudi! 

Pola pet prošlo! Idem da dremam, ako budem uopšte mogao! Radnički me baš nasekirao! Četiri primili u Jagodini! Čekam Zvezdu večeras. Real!

Zvezdaaa!