Ovaj dan, koji se 31. put obeležava u svetu, predstavlja jedinstvenu priliku da predstavnici vlada, državnih institucija i javnozdravstvenih ustanova u saradnji sa ostalim partnerima informišu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminatoran i neosuđujući pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i pristup lečenju, zaštiti i podršci za osobe inficirane HIV-om.

Ovogodišnja kampanja u Republici Srbiji se realizuje pod sloganom „DRUŠTVO DOPRINOSI NAPRETKU“ (COMMUNITIES MAKE THE DIFFERENCE). Nacionalna kampanja koja ima za cilj promociju značaja testiranja na HIV i povećanja broja osoba sa nekim rizikom dijagnostikovanih u ranom stadijumu HIV infekcije kao ključne preventivne aktivnosti uz podizanje znanja građanstva u cilju smanjenja još uvek prisutne neosnovane stigma i diskriminacije prema osobama inficiranih HIV-om, počela je 22.novembra i trajaće do kraja decembra, pri čemu će se brojne aktivnosti realizovati u 38 gradova/mesta na teritoriji Republike Srbije.

Epidemiološka slika u svetu i Srbiji

HIV i dalje predstavlja važan javno zdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je od početka epidemije 75 miliona ljudi inficirano HIV-om, dok je 32 miliona ljudi umrlo od AIDS-a u svetu.
Prema procenama UNAIDS-a u svetu krajem 2018. godine skoro 38 miliona osoba je živelo sa HIV-om (20,6 miliona u regionu istočne i južne Afrike). Procene ukazuju da je 2018. godine broj osoba novoinficiranih HIV-om smanjen za 40% u odnosu na 1997. godinu, dok je umiranje od AIDS-a smanjeno za 55% u odnosu na 2004. godinu.

Na antiretrovirusnoj terapiji krajem 2018. godine je bilo preko 23 miliona osoba inficiranih HIV-om u svetu, što je trostruko više nego 2010. godine. U skladu sa najnovijim preporukama SZO iz 2016.godine lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, da bi efekti terapije predstavljali ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe.

U cilju eliminacije HIV infekcije kao javno zdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020.godine najmanje 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, da najmanje 90% dijagnostikovanih HIV+ osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da najmanje 90% od osoba na lečenju ima zadovoljavajuću supresiju HIV-a u krvi, odnosno da 73% svih osoba koje žive sa HIV-om ima virusnu supresiju.

Krajem 2018. godine 79% od 38 miliona osoba inficiranih HIV-om u svetu je znalo svoj status, 62% je bilo na lečenju, a 53% je imalo zadovoljavajuću virusnu supresiju sa redukovanim rizikom inficiranja drugih osoba. Potrebno je još veće uključivanje šireg društva u cilju okončanja epidemije uzrokovane HIV-om kao javnozdravstvenog izazova do 2030. godine.

Procene ukazuju da svaka peta osoba ne zna svoj HIV status među 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope. U Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, dok se u našoj zemlji kod dve od tri osobe HIV infekcija dijagnostikuje kasno, kada im je imunološki sistem već značajno narušen. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju i povećanim rizikom za dalje prenošenje.

 Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 20. novembrom 2019. godine, u Republici Srbiji je registrovano 4027 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 2022 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1150 osoba umrlo od AIDS-a, a još 121 osoba inficirana HIV-om je umrla od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom.

 U periodu januar – 20. novembar 2019. godine novodijagnostikovano je 175 osoba inficiranih HIV-om, što je 35% više nego u istom periodu prošle godine (130 osoba).

U istom periodu kod 55 osobe je novodijagnostikovan AIDS (sida), dok je 16 osoba umrlo od AIDS-a.

Većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je uzrasta 20–49 godina (79%), odnosno svaka četvrta osoba je uzrasta 20–29 godina (25%). U odnosu na način transmisije, kod 97,5% HIV je prenešen seksualnim odnosom bez kondoma od kojih su 84% muškarca koji su prijavili rizične seksualne odnose sa drugim muškarcima. U istom periodu novoregistrovane su samo dve osobe inficirane HIV-om koje su injektirajući korisnici droga, kao i dva deteta kojima je majka prenela HIV infekciju, a za 15 osoba nije prijavljen način prenosa HIV-a.

Od 1997.godine visokoaktivna, kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za sve osobe inficirane HIV-om.

S druge strane, od 2001.godine registruje se i u našoj zemlji porast broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, što je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranjana HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a.

U odnosu na period 1985–1992. kada je 60–90% svih novodijagnostikovanih (novootkrivenih) osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije injektirajućih korisnika narkotika, od 2008. godine je taj udeo ispod 10% (u 2018. godini samo1%). S druge strane, većina novootkrivenih osoba u našoj zemlji je inficirana HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), skoro 90% počev od 2012.godine. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima (polovina do skoro tri četvrtine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou, počev od 2008. godine).

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2756 osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a procenjuje se da u našoj zemlji još minumum 400 osoba ne zna da je inficirano HIV-om.

Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV.

*Saopštenje: Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Pirot