Prva liga

19. kolo

Pirot: FK Radnički – FK Bežanija Beograd 0:2

Nedelja, 1. april, Stadion kraj Nišave, 15:30 minuta

Radnički: Bulajić -, Stojanovski 5 Lišćević, Mijalković 5, Dojkić 5, B. Mančić 5, Tolić 6, Jovanović 6, Ivković 5 ,(Petrov 6), Filipović 6 (Mančić), Dimitrov 6, Spasić 5

Rezerve: Stamenković, Liščević, Miloš Nikolić, Petrić, N. Petrov, Žeradjanin, M. Mančić

Sudije: Dalibor Manojlovic (Knjazevac)5, V. Djuricic (Leskovac) 5 i M. Milicevic (Aleksandrovac) 5

Strelci: Radovanović u 7. minutu iz penala i Gojkov u 48. minutu

Kakav to čovek treba da bude, od kakvog materijala, da bi bio sudija Dalibor Manojlović. Koliko to u njemu drskosti, podle hrabrosti, ali i još nečeg, mora da ima, da bi izašao na teren i direktno pomogao Bežaniji, da u utakmici, koja može da bude sudbinska za Radnički, direktno utiče na eventualno ispadanje iz Lige. Manojlović je pomogao da Beogradjani osvoje bodove. To se drugačije zove, ali mi pristojnost ne dozvoljava!!!

Dalibora Manojlovića do sada pamtimo po lošem. Nije prvi put da otima od fudfbala, da "ubija" Radnički i da potom javno prizna da je ili morao tako, jednom u kafani u Knjaževcu u oči mi je to rekao, ili da to radi zato što je dobio takav zadatak.

Dalibor Manojlović nije mogao sam. Imao je tim. Miiloš Milićević iz Aleksandrovca je već u 5. minutu pustio ofsajd gostgima koji nisu iskoristili, da bi dva minuta kasnije, ponovo zažmurio, gosti nastavili, neko je ušao u 16 metara, sudar sa domaćim igračem i Dalibor Manojlović "iz Knjaževac" je ponovo bio onaj stari – DALIBOR MANOJLOVIĆ. Drsko, kao naručeno pokazao je na penal i tako gostima otvorio utakmicu. Sudija koji završava "prljave poslove" imao je drugog pomoćnika u Vladimiru Djuričiću iz Leskovca i kontroloru Marinkoviću iz Sokobanje. Ekipa koja je došla u Pirot sa specijalnim zadatakom, da pošalje Radnički u niži rang!

Malo je fudbala bilo danas. Bilo je loših, nepovezanih akcija sa obe strane. Manojlović je svojim načinom "sudjenja" išao na ruku gostima, dozvoljavao da, kao na izletu leže, da se golman valja po nekoliko minuta, da ih hvataju "poznati grčevi" i da sve to smatra normalnim. Posebno kako se kretao, očigledno da ima problem s nogama i baš me čudi ko ga je pustio da sudi ovako ozbiljnu Ligu kad, siguran sam da ni za 20 sekundi ne može da istrči "stotku"

Da je stavio tronošku na centru i svirao za Bežaniju, bilo bi nekako potpuno normalno, jer je to i bez te tronoške tako izgledalo.

Manojlović je "majstor svog zanata"! Kada treba da "ubije" on to čini znalački kao danas. "Ubija" i smeje!!! Da li vam je to poznato!? Otvorio je utakmicu za naručenog, potom pokazao "zube" domaćinu sa nekoliko žutih kartona i sve ostalo radio polako, kao na usporenoj traci. Nije žurio nigde. Ne, nije delio pravdu, već je ciljano razbijao ionako razbijene redove Radničkog.

Domaći su u meč ušli "na sve ili ništa" jer im je protivnik bio direktni rival.

Penal u sedmom minutu uticao je na njihovo ponašanje, raspoloženje, osećaj za igru. Znao je to "majstor svog zanata" i svojim odlukama "kidao živce" domaćinu, gledaocima naravno.

Drugi gol, gosti su dali posle kiksa odbrane i to je bilo sve. Ostalo, šutiranje lopte skoro u Nišavu, ležanje na travi, opstrukcija igre.... Neko reče imaju pravo na to. Da oni imaju. Ali zato postoji sudija koji procenjuje da li je sve to uradjeno s namerom ili u žaru igre. Dalibor Manojlović ništa nije video. Brojke na semaforu, očigledno, činile su ga zadovoljnim.

Došao je, "razbio" Radnički i otišao. I neće mu faliti vlas sa glave, tu je kontrolor, a Radnički i svi oni koji vole ovaj Klub videli su još jednom ono, što ih je podsetilo na ranija "crna vremena" igara Radničkog u Srpskoj ligi.

Što se "belih" tiče i da su hteli, a jesu, nisu ni mogli ni imali snage. Delovali su iscedjeno, razbijeno i poraz koji su im naneli Dalibor Manojlović i njegova družina i po nešto Bežanija, gorak je i neće biti skoro zaboravljen!

Ako ima neke pravde u fudbalu, možda će se neko i pitati, šta se to danas, 1. aprila dogodilo na Stadionu kraj Nišave!?

Ako ima pravde !?