AHA Mura Direkcija za izgradnju Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje ORK Pirot Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Gradska hronika

Objavljeno 27.03.2019. | objavio Plusonline

0

Sudbine !!! Moj prijatelj, juče: Prijava od D.J, zar je moguće tebi, Nenade Paunoviću!

  • Ime i prezime ? Nenad Paunović
  • Ime oca – Miroslav
  • Gde ste rodjeni? U Pirotu
  • Datum rodjenja? 24.10.1948. god.
  • Zanimanje ? Profesionalni novinar 41 godinu,  vlasnik MK “Ani press”,član Svetske novinarske organizacije, dobitnik  Priznanja za životno delo Udruženja sportskih novinara Srbije                                                                                                                ………………………………………………………….. 

     Ovako je juče policajac u poslednjoj sobi levo, dole u niskoj zgradi Policijske uprave, započeo isledjivanje!

      Sedeo sam preko puta njega i bilo mi je neprijatno.  Jedino dobro, policajac me valjda znao, bio je korektan, bez podignutog glasa! A ne znam i što bi. Nisam znao razlog, mada …

    U zgradi Policije,  do sada bio sam zbog lične karte, vozačke dozvole …   Da,  bio sam i  kada me je na radnom mestu, na Stadionu, (nalog je star tri godine, dao ga je tadašnji  predsednik, a prenosio ljudima u crnoj uniformi, rekao bih sa zadovoljstvom  sekretar D.J.) uhvatio za vrat i odgurao sa kapije,  Mladen Križan, vlasnik Armada sekjuriti . Iznenadilo me malo, prošlo je godinu dana možda i ništa se dalje nije dogodilo.

      Slušao sam sadržaj prijave, ako je ljudi moji to zaista mogla da bude prijava, koju je protiv mene podneo D.J, nemam želudac da kažem ime i prezime. Znate ga, čovek za sve predsednike , sa kravatom!

      Možda zbog uznemirenja, ali sam upamtio jednu od neistina, zamislite “da ću ga iseliti iz Pirota”! Ja, kako, nisam razumeo. Sve ostalo ticalo se zabrane stare tri godine da ne mogu da udjem u tkzv. restriktivni prostor.

……………………………………………………………………….

  … Pretpostavljajući da ću imati probleme sa čovekom s mašnom, na Stadionu sam tokom  prepodnevne utakmice Tanaska Rajića, sreo Ninoslava Spasića, poznatog srpskog sudiju svojevremeno , sada posmatrača na utakmicama Super lige. Intervju sa njim postavio sam tokom prepodneva na naš Portal. Spasić mi je rekao da je Klub dužan da mi da akreditaciju, marker na kome će biti ispisano PRESS- foto, ili snimatelj, i da pre  utakmice , na poluvremenu i posle utakmice mogu da radim nesmetano posao gde želim, čak i da snimam kako sudija baca novčić na centru. Klub je dužan da odredi kraj terena mesto za Miks zonu, gde mogu pre, na poluvremenu i posle utakmice da uzmem izjave!

  Poslao sam poruku Zoranu Nikoliću predsedniku i  razgovor sa Ninoslavom Spasićem  sa Portala koji sam objavio. Ivan Džunić koji je , srećom stajao sa  Vidojkom Panajotovićem i Ninoslavom Spasićem, rekao mi je da ne brinem da će sve biti u redu.

………………………………………………………………………….

   Kada sam došao na kapiju, šef obezbedjenja u Tigru, moj poznanik, korektan čovek, nije kao onaj M.K, uhvatio me je pod ruku prijateljski i rekao da ne mogu ispred izlaza na teren, već mogu da obidjem atletsku stazu i snimam  ispred tribina na Istoku! Neverovatno. U prolazu za igrače video sam predsednika i glasno ga  pitao, viknuo sam   “šta se dogadja?”!!! Došao je Ivan Džunić i u pratnji jednog redara, koji kao da me “sprovodio” uveo na atletsku stazu tu, gde će igrači izaći na teren. Kada  se D.J. pred sam izlazak igrača, pojavio “kao miš iz rupe” dok je išao ka klupi Radničkog,  onako uznemiren rekao sam  da nastavlja torturu, da nije vredan posla kojim se bavi i još po nešto… Džunić mi je doneo marker i kada je meč počeo, redar me ponovo “sproveo” do stepenica za tribine !!!!!

………………………………………………………………………….

    Policajac je “kucao” sve ovo što sam rekao! Bio je smiren, podizao glavu povremeno, kao da se  pitao, “šta ja ovo radim”! 

    Potpisao sam izjavu, pokazao legitimaciju Svetske asocijacije novinara, kojim  uz akreditaciju mogu da na Stadionu Sanjtago Bernabeu, da budem u holu gde igrači izlaze, na atletskoj stazi gde je za to odredjeno i da posle utakmice ispred Miks zone, snimim Mesija, Ramosa, Benzemu, Bejla…

   Po  trogodišnjoj  zapovesti bivšeg predsednika i čoveka s mašnom, Pati, Bojan, Makac, Filip, za mene su u Pirotu , nedostupni, daleki (tu gde treba da bude Miks zona, na mom rodjenom Stadionu, gde sam  nosio zastavu na otvaranju…  )  

  …Kada sam izlazio  osetio  neku gorčinu, neobjašnjivo osećanje. Drhtalo mi je u grudima i izašao. Bio mi je potreban mir, tišina, svež vazduh…

………………………………………………………………………….

     Prošle subote,  seo sam ispred kompjutera u 15,45, popio kao i uvek, nešto za smirenje i svih 90 minuta  na skoro svakih pet minuta zvao Ivana Džunića. Jagodina – Radnički ! Zvao sam ga , često , 16 poziva. “Iz minuta u minut”!  Evo, ja govorim istinu i za to imam dokaze . Tokom utakmice u 7 navrata zvao sam kolegu Miroslava Djordjevića, koji je snimao utakmicu i povremeno slao fotografije. A tokom utakmice pojavio se dečko koji se potpisao kao dakicar 81 i slao mi informacije. Dakle, tri izvora.

Informacije sa utakmice dakicar81

…………………………………………………………………………

      Da budem iskren, ne osećam se dobro dok ovo pišem. Juče me moj prijateljpozvao i pitao gde sam bio pre podne. Valjda mu je neko već rekao da sam bio u Policiji zbog prijave koju mi je podneo čovek s mašnom, bez tašne !

  • Da li je moguće, povišenim glasom, komentarisao je.  Zar tebe, koga još kao dete pamtim , zar tebe , koga smo svake nedelje čekali da se javiš, da prenosiš utakmice Radničkog, zar tebe koji je za Radnički uradio više nego poslednji predsednici, zar tebe koji je Radnički izjednačio s porodicom, trpeo zlostavljanja u Gračanici, Prištini,  Kosovskoj Mitrovici,  Knjaževcu, Negotinu,  Ćupriji, Mrštanu, Jagodini, zar tebe koga sportska javnost u Srbiji zna, zar  tebe koji si godinama ratovao zbog nepravdi učinjenih Radničkom, zar tebe koji od Radničkog dinar nikada nije uzeo, pravio im Svečanu akademiju za 50 godina postojanja, zar tebe koji si  svojim kolima prošao celu Srbiju, često vozeći i  novinara i kamermana Tv Pirot. Zar tebe koji si dobio nagradu za životno delo, jer si sa Markom Markovićem i Jordanom Ivanovićem uradio najviše prenosa utakmica  u Srbiji!  Ne samo Radničkog, već i košarku, mali fudbal, rukomet, Ukija karate. Zar tebe koji si od 1979. godine organizovao sportistu godine, Sport u Okrugu, Ličnost godine.  Najveće svečanosti u gradu Dizao “spomenike ” mnogim sportistima, trenerima…  Ko će da zaboravi “Paunov memorijal”!

  • Kakva prijava, zašto si išao?
  • Nerviram se Nenade Paunoviću. Ne mogu i tebe da shvatim, posle svih fizičkih i psihičkih “bičevanja” koja si dožoveo od ove dvojice, ti i dalje klečiš i moliš da Radnički pobedjuje.  Doveo si im Marka Vidojevića, napravio kontakte  sa nekim ljudima, ubedio “Stamenog”  iz Leskovca da Cvetanovića vrati u Pirot. Kako dozvoljavaš da te vredjaju ljudi koji treba da izadju sa Stadiona kada se ti pojaviš. Ti znaš dobro kako te dočekuju u Beogradu, Indjiji, Somboru, Čačku! Šta ćete da popijete, sok, kafu, domaću… na poluvremenu isto. Izjave si uzimao na atletskoj stazi! Nenad Paunović, poznati novinar i reporter iz Pirot. On jednako Radnički Pirot. Tako smatraju  oni koji te poštuju, vredjaju te, ali u dubini duše poštuju oni koji te ne vole. I još uvek pitaju, da li će biti prenosa?                                                                     ……………………………………………………………………..

  

    Nisam mogao  ništa da progovorim. Ćutao sam. Prekinuo sam vezu. Odustao sam juče da pišem o tome da sam prvi put u životu bio u Policiji  na ovakav način. Hajde da ne uznemiravam javnost, u nedelju se igra veliki derbi.

    Nisam noćas mogao da trenem. U porodici su ljuti, negoduju, dokle taj Radnički!  U redakciji, takodje!  Nisam se kleo da neću više da odem na Stadion. Izdržao sam jednom dve utakmice. Prenose sam odlučio da više ne radim. Ovo “iz minuta u minut” je naporno, četvoro- petoro ljudi su na nogama. Kad Radnički pobedi, kao u Jagodini, promeni mi se dan. Zaboravim na pritisak, na ljutnju, kao da praštam. Ali nosim u duši. I eto, eksplodiralo je.

   Poslao sam prošle nedelje administraciji Radničkog zahtev za akreditaciju  i  za marker na kojem će pisati Press. Ne bih izdržao, ako bi se ponovile muke, pukao bih zdravstveno, da samo  još jednom doživim to što doživljavam protekle tri godine.   

 

 

 

Tagovi: ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑



  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline