Ovih dana smo na vašem cenjenom Portalu, koji pratimo svakodnevno, u rubrici "Kamera ne miruje" videli video snimljen sa Keja. Da, da li je moguće da u zemlji svetskog tenisera broj 1 ovde u našem gradu teniski sport skoro da ne postoji, a tereni skoro zapušteni !

Zbog toga, ova informacija ima za cilj da ukaže na trenutno stanje u Teniskom klubu ,,Pirot’’, koji se nalazi u najnezavidnijoj situaciji još od osnivanja osamdesetih godina prošlog veka.

Klub je organizacija koja ima za cilj promociju sporta, kako profesionalnog, tako i rekreativnog, dok se njegovo finansijsko poslovanje uglavnom svodi na zaradu onih sredstava koja su potrebna za održavanje terena, opreme i druge tekuće potrebe.

Međutim, stanje u Klubu, kako smo saznali, a i videli, danas je takvo da su od postojećih pet terena u funkciji samo tri, dok su ostali, usled neodržavanja u proteklom periodu prepušteni postepenom propadanju, te takvi uopšte nisu upotrebljivi.

Ovo za posledicu ima nikada manji broj rekreativaca, koji su ranije, u redovnim terminima bili česti gosti Kluba i njemu donosili prilične prihode od korišćenja infrastrukture i objekata.

Pored rekreativaca, primetno je i odsustvo registrovanih igrača Kluba, dok je broj najmlađih članova – dece i polaznika škole tenisa minimalan u odnosu na raniji period, što je u potpunosti suprotno rastu popularnosti koju tenis u našoj zemlji kao sport danas uživa, a za kojim interesovanje i organizacija na mnogo većem nivou postoji u svim gradovima po veličini čak i manjim od Pirota.

Samo da pitamo gde su danas Uroš Jović i Lazar Radenković, na primer !

Postoje saznanja da Klub ima neizmirena dugovanja prema svom osnivaču – gradu na ime poreza, što dodatno otežava njegovo normalno funkcionisanje.

Pored svega, organizacija teniskih turnira iz kalendara Teniskog saveza Srbije, koji su ranije bili jedna od najlepših promocija belog sporta i samog grada, danas spadaju u domen ,,nemoguće misije, s obzirom na navedeno stanje u samom Klubu.

Iz ovoga se postavlja pitanje da li rukovodstvo Kluba zaslužuje podršku koju ima od lokalne samouprave i da li je u stanju da odoli izazovima pred kojim se Klub nalazi, kao i da li je moguće naći rešenje za oživljavanje ovog sporta u gradu u ekspanziji na svim poljima, kakav je danas Pirot.

Da li rešenje eventualno leži u reorganizaciji na svim nivoima, a naročito u rukovodstvu, kojem su evidentno potrebni novi, ambiciozni ljudi sa elanom i idejama bez kojih je savremeni sport nezamisliv?

Pirot, 3.oktobar 2019

Tekst i foto Bojan Todorović u ime grupe zaintresovanih gradjana