Ovih dana stigla je pozivnica koja je skrenula pažnju. Naš Istorijski arhiv 13. novembra "napuniće" 62 godine nastojanja da sačuva dokumente prošlosti koji na verodostojan način govore o prošlom vremenu.

Najstariji dokument u pirotskom arhivu je Hilandarsko pismo iz 1842. godine.

Život ide svojim tokom, svakodnevna borba, sve to utiče da malo kome od nas ovaj jedini čuvar prošlosti padne na um. Sve to promeni se onog trenutka kada zastanemo u toj "trci", kada nam je potreban neki dokument koji uredno arhiviran "čeka" nekoga od nas.

Da bismo vam na trenutak skrenuli pažnju na Arhiv, znajući da će vam kad tad neki papir biti potreban, u požuteloj dokumentaciji pronašli smo kratku priču o prošlom vremenu i pirotskom Istorijskom arhivu.

...Istorijski arhiv u Pirotu je institucija kulture koja se bavi poslovima zaštite arhivske građe i registraturskog materijala na teritoriji grada Pirota i opština Dimitrovgrad, Babušnica i Bela Palanka.
Narodni odbor Sreza Pirot dao je predlog Sreskom veću o osnivanju Državne arhive Sreza Pirot. Veće je usvojilo predlog o osnivanju Arhiva i na sednici održanoj 14. novembra 1956. godine donelo rešenje o osnivanju Arhive sa sedištem u Pirot.

Uprkos bogatoj istoriji Srbija ima relativno skromno arhivsko blago, pogotovo iz dalje prošlosti. Dolaskom Turaka prekinut je razvoj srednjovekovne Srbije. Tokom viševekovnog ropstva uništen je vredan dokumentarni materijal (rukopisi, povelje, knjige), dok se samo mali preostali deo sklanjao po crkvama i manastirima. Teritorija Pirotskog okruga je imala goru sudbinu, kada je u pitanju arhivska građa. Oslobođena je od Turaka tek 1877. godine, od kada počinje zvanična korenspodencija na srpskom jeziku. Da tragedija bude veća pobrinula se neprijateljska vojska, koja je u tri navrata upadala na teritoriju okruga i uništavala sve zabeleženo na srpskom jeziku. Arhivska građa pre Drugog svetskog rata sačuvana je samo u fragmentima. Ostalo je samo ono malo dokumentarnog materijala koji su sačuvali pojedinci stavljajući glavu u torbu, arhivska građa prikupljena iz drugih ustanova zaštite ili dokumenta koja su dospela u Arhiv putem otkupa ili poklona.

Ivana Kostadinović, profesorka srpskog jezika i književnosti uskoro će napuniti drugu godinu kako je direktorka Arhiva. U prelepom dvorištu koje nas starije podseća na divne večeri u bašti Doma Armije, izmedju starih platana, 2006. godine izgradjena je moderna gradjevina. Ulazeći u zgradu, prvi utisak, kamen je oplemenjen zelenilom, cvećem - ženska ruka.

Razgovor je zaista imao onaj pravi "pirotski ton"! Potom smo krenuli u "prošlost"!!!

U oba depoa, bogata istorija grada, ljudi, fabrika, škola... Spisi iz prošlih vremena, arhivska gradja, požuteli papiri koji će i u vremenima koja dolaze svedočiti o ljudima, o gradu bogate istorije...

I umesto bilo kakvih reči, evo te pozivnice koja nas je podstakla da oživimo priču o ČUVARU prošlosti.