Profesor doktor Burak Tander operisao našu Milu uz blagoslov patrijarha carigradskog Vartolomeja! Jelena, Milina majka : Molimo se Bogu i verujemo, neka nevidljiva snaga nam se vraća! Pozdrav svima u Pirotu!
(Na slici: Mila, majka Jelena, profesor doktor Burak Tander, doktorka Muazez i dve sestre)
Ćutanje je trajalo dugo, kao i neizvesnost. U Acibadem bolnici u Istanbulu, profesoru doktoru Buraku Tanderu, sa svojim timom, posle neuspele prve hemoterapije u Turskoj i jedne u Beogradu, bili su potrebni dani da donesu konačnu odluku. Za to vreme ponovo su uradjene sve analize, anulirani beogradski rezultati, uradjena provera koštane srži ... Trebalo je doneti odluku koja je, ne rizična, već nosi u sebi ono najteže, rizikovati ili..
.............................................
I Burak Tander, za koga Jelena i Miroslav, Milini mama i tata kažu da je predivan čovek, ogromna ljudska duša, odlučio se da u utorak, 11. aprila u 8,30 sa svojim timom i krene u neizvesnost.
Naša Mila, devojčurak od pet godina ležala je na operacionom stolu i bila u rukama sudbine, u rukama vrsnog lekara sa izuzetnim saradnicima. Operacija je završena oko 13,30.
..........................................
Samo 15 minuta kasnije, kakvi ljudi, supruga prvog saradnika Željka Obradovića, doktorka Muazez, koja je asistirala tokom operacije, javila je Željku dobru vest. Naš ŽOC je odmah zvao Karija i vest je stigla kući u Pirot. Kari je zvao da javimo rodbini da je naša Mila uspešno operisana. Jelena i Miki su za to vreme u hodniku operacione sale čekali rezultat. Kako im je bilo i tada i svih ovih istambulskih dana i noći, to samo oni, majka i otac, znaju!
................................................
Nisam mogao da izdržim. Poslao sam poruku Jeleni. Bilo je 13,50 h!
... Jelena verujem da detalje već znaš. Kari se javio, zvao ga Željko. Supruga od pomoćnog trenera je prenela da je doktor uradio operaciju i uklonio 1/3 tumora. Ostale su 2/3 koje su benigne. Kako mu je rečeno! Dalji proces je u toku. Kari procenjuje na osnovu Željkovih reči i načina na koji je doktorka prenela, da je vest dobra.
Ako možes javi se! Pozdrav Neša...
..............................................
Nije prošlo mnogo vremena. Posle više od 15 dana čekanja, za petnaestak minuta stigla je Jelenina poruka.
... Još je na intenzivnoj, u toku dana ili sutra bi trebalo da je prebace na odeljenje. Hrabra je moja Mici i biće sve u redu, jer kad ti u posetu dodje PATRIJARH VARTOLOMEJ I BLAGOSLOVI TE, NIŠTA LOŠE NE MOZE DA SE DESI!
..............................................
Nešto kasnije, Jelena je zvala i dugo smo razgovarali. Osetio sam prvi put optimizam u njenom glasu. Ona i Miki su u Hotelu i večeras će ići da je vide.
..............................................
Nisam ni smeo ni želeo da svih ovih dana, svima vama, našim dobrim ljudima koji ste zvali i razumeli bol ove porodice, bilo šta javim. Svi smo čekali! Prošao je i jučerašnji dan, sreda, 12. april, u čekanju. Tako smo dogovorili sa Jelenom.
..............................................
Danas oko 13 časova Jelena se javila. Stigla je njena sms poruka.
... Operacija je trajala 5 sati, izvadili su 40% tumora, protekla je bez ikakvih oštećenja vena, tumor je poslat na analizu tj. patologiju.
Pošto se radi o tumoru koji se sastoji iz više različitih, delovi tumora se razlikuju jedni od drugih, patologija će trajati desetak dana. Operacija je bila jako rizična, preteška, oni kao tim su prezadovoljni!
Nikada nećemo zaboraviti te ljude. Dobre ljude najpre, a potom lekare! Doktori koji su operisali Milu, profesor dr Burak Tander, profesor doktor Ersin Erek, docent dr Muazez Cevik, Ersin kardiovaskularni hihurg. Muazez je Burakov asistent. To je supruga pomoćnog trenera našeg Željka Obradovića. Uz Bozju pomoć i uz njihovu stručnost sve je ispalo dobro!
Nekoliko dana ranije išli smo da se pomolimo. U Patrijaršiji nas je lično primio Patrijarh CARIGRADSKI VARTOLOMEJ. Dan posle operacije je došao u posetu u Bolnicu. Danas je poslao Djakona da je pričesti pred Uskrs, doneo poklone !
Jedan deo Patrijarhovih poklona
Od sestre sam dobijala poruke. Hvala svima koji su brinuli. Svima u Pirotu koji su želeli da pomognu. Mi smo daleko! Ovde u Istanbulu stekli smo najpre iskrene prijatelje, a potom lekare. Kariju i Željku Obradoviću i njegovom pomoćnom treneru to dobro nikada nećemo zaboraviti. Hvala i vama ...
Molimo Boga, mora da bude sve u redu! Danas na Veliki četvrtak izašla je sa intenzivne, zajedno smo u sobi.
Sada nam je ostalo da čekamo vreme, rezultate i da se molimo da će sve dalje biti dobro!
Teška srca, smatramo, da je posle svega što se dogodilo ovoj porodici, posle svega što su mnogi naši sugradjani učinili za našu Milu, bilo neophodno napisati vam ovu istinitu priču o borbi za jedan detinji život, o mukama roditelja i brizi svih njihovih bliskih, ali i svih onih koji ih nisu poznavali!
Život jeste čudan, ljudi su takodje ponekada još čudniji, ali, kada zastanemo i pogledamo životnoj istini u oči, jedno je jedino u svemu vredno. To je zdravlje. Doživljavajući borbu Jelene i Mikija, pokušali smo da njih razumemo i ako je moguće pomognemo, ali i pošaljemo sva njihova osećanja tokom ovih istambulskih nadanja.
Zdravlje!
Samo nas zdravlje može sačuvati. To zdravlje koje jedino i iskreno želimo i našoj maloj predivnoj devojčici!
Bog te sačuvao! Mici!
Komentar sa našeg mejla:
Boki Bosko
Postovani Neso,