Gomex

AHA Mura Boban Tolić Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo Zoran Nikolic ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Gradska hronika

Objavljeno 08.08.2019. | objavio Plusonline

0

Predsednik Željko !!!

Boldirani kurziv

           Oduvek sam smatrao da je u ovom našem poslu veoma bitna odgovornost za izrečeno, napisano! Da mora da postoji elementarno poznavanje oblasti o kojoj ste odlučili da objavite  stav, kako biste imali “aktivnu legitimaciju” da se odredite u odnosu na neke pojave!  Drago mi je da ste u  velikom  broju  komentara koje ste poslali , podržali naše stavove o trenutnom stanju u Radničkom. O načinu rada, o ljudima koji ( ne ) rade u ovom Klubu, o stanju u kakvom  je ovih dana bio Gradski stadion.

            U uvodu i ovo.

    Nije digresija. Dragan Nikolić, istorijski direktor Prvog maja i rodonačelnik novog Radničkog, šnajderski pomoćnik, sve što je “uneo” u Prvi maj, kako je govorio video je putujući  svetom . Njegova vizija dovela je ovaj tekstilni gigant kasnije , da su se divili Japanci, Švedjani, Nemci… Njegova velika ljubav prema fudbalu, “proizvela” je Radnički, Gradski stadion…

           Zašto ovaj uvod.

          Čovek  je bogatiji  ako čita, gleda sluša, ako putuje svetom, ako upoznaje pametne ljude, ako putujući , koristeći neka svoja saznanja i kriterijume, UME DA UČI!

           Kada je fudbal, u ovom slučaju, u pitanju, bez ikakve želje da to potenciram, nema većeg grada u Srbiji gde se kotrlja lopta gde nisam bio , odakle nisam prenosio utakmice Radničkog. Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Subotica, Sombor, Apatin, Užice, Čačak… na tom “putu fudbala” video sam i dobro i loše, doživljavao predivne trenutke, poštovanje, gostoprimstvo, sretao izuzetno sposobne, divne ljude…

          Na tom “putu fudbala” bio sam maltretiran, prenosio  u korovu u koprivi, iz kokošarnika, stajao pored ograde stadiona po kiši, snegu, vetru..

         Na tom putu fudbala dugom 41. godinu ” naslagala” su se iskustva. Neko je to “gore” video i 2008. godine dodelio mi Nagradu za životno delo.  Manje bitno za sve vas, ali važno zbog toga što je neko ko se razume,  overio moje poznavanje života,  prvo reči i načina rada, razmišljanja, gledanja na dogadjaje.

…………………………………………………………………………..

      U Kragujevcu sam prošle subote  sreo čoveka  koji me “ostavio bez daha” oduševio, znanjem, ponašanjem, odvažnošću, idejama, ophodjenjem, kulturom …

    … U tom trenutku Radnički je primao treći gol! Plakalo mi se. Muka ! Levo od mene u prvom redu predivno uredjene Lože s foteljama , sedeo je jedan krupan , visok čovek. Nisam ga poznavao. Čuo sam njegovu  rečenicu “Ovo je Prva liga, drugačije je …”  i još nešto dodao…Pogrešio sam u proceni njegovih misli i reagovao uvredjeno.

    A ko smo mi, a ko je Radnički, a ko je Pirot. Da li mi nismo- Prva liga.

     Nisam dao “na sebe”. Neki minut kasnije sve smo se razumeli. Govorio je o načinu igre našeg tima, a ne o tome ko je ko.

       I tu je krenuo srdačan razgovor.

  • Vi ne znate ko sam ja, rekao mi je, ali ja znam – ko ste vi! Čitam vaše tekstove na vašem Portalu, na Srbija sport, nisam video novinara koji tako razmišlja o fudbalu, koji toliko voli svoj grad…. Govorio je Željko, dok je njegova snažna ruka bila na mom ramenu.

    Poveo me predsednik da mi pokaže Stadion, prostorije… Video sam teren sa veštačkom travom, još jedan travnati teren. Uveo me u poslovnu zgradu kluba. Pokazao mi prostorije za prijem gostiju, trofejnu salu, salu za KZN.

  • Dugo sam u fudbalu, bio sam predsednik FS Kragujevca, član sam  FARE  jedne od Komisija  Evropske fudbalske federacije (UEFA). Volim Pirot, dolazio sam na Stadion, sećam se kako je to bio primer fudbalskoj Srbiji. Vašima sam kao član Komisije  UEFA jedne godine, ponudio Turnir UEFE na otvorenom, na trgu u centru. Dobili bi rekvizite za trening u vrednosti od 10.000 evra. Čekao sam ih dugo, rekli su mi, da nema ko da organizuje !!!
  • Naš Radnički je prošao kroz izuzetno uspešne godine, ali i teške periode. Vraćamo se fudbalskoj Srbiji. Izgradili smo klupsku zgradu, imamo savremene prostorije, svlačionice, klupsku salu. Videli ste terene. Planiramo izgradnju Stadiona za preko 18.000 gledalaca. Po standardima UEFE. Dobićemo odredjena sredstva od Vlade Republike Srbije.  Imamo ozbiljne ljude u Upravi, stručni kadar, mladje selekcije. Hoćemo da se tržišno ponašamo….

       Pričao je predsednik Kluba o svemu. Nije imao vremena da  podeli radost sa igračima i brojnim ljudima iz rukovodstva. Dugo smo razgovarali. Ćutao sam, a voleo sam da odgovorim , makar ne tako kako sam reagovao na početku razgovora, (zbog čega sam se izvinio). Razmenili smo brojeve telefona. Kada bude išao na sastanak Komisije UEFE u Sofiju, svratiće u Pirot. Nadam se da ću uspeti da ga primi gradonačelnik, da razmene “misli” da obidje Stadion, da se sretne sa našim predsednikom Kluba…

     Eto, ovo je priča o PREDSEDNIKU! O čoveku čiji se rad, način razmišljanja i vidi i čuje. Sin je nekadašnjeg prvaka države , one velike u boksu, Todorovića, učesnika mnogih evropskih i svetskih prvenstava. Imao je u kakvoj kući da raste. Da sluša, da raspoznaje šta je dobro . Rekao mi je to da je Radnički postao  njegov životni  cilj, želja,  da će neki novi Paunovski, Sava Paunović, Žabarac istrčati na teren.

    Željko Todorović je visoki intelektualac, vedar čovek, pun energije. O Radničkom govori s ljubavlju kao o svojoj porodici. Voli fudbal , veoma je cenjen u Evropi i Srbiji. Zaslužio je to, naravno. Znanjem, upornošću, vizijom , poštovanjem koje uživa!

  Ništa neću dodati ovoj priči. Samo ću pokušati da potvrdim ono s početka. Treba učiti, treba putovati, videti šta to drugi rade,  treba imati veliku ljubav, predanost, postavljati ciljeve i ciljevi će se ostvariti. Jer, sve je izmišljeno, samo treba biti uporan i to, kao čika Dragan, kao Željko Todorović , uraditi u svom gradu !

    Raspoloženja su mi bila pomešana kada sam odlazio sa “Čika Dače”. Bilo mi je žao, jer je “moj Radnički”  zaslužio više.

    Negde iz dubine moje duše nicalo je raspoloženje . Bogatiji sam , upoznao sam jednog izuzetnog čoveka  kakav je potreban, Kragujevcu, Pirotu, Srbiji. 

    Željko Todorović i slični njemu pokazuju nam put kojim treba ići. Imaju viziju, znaju ciljeve !  I znaju – kako !!!

    Predsedniče, moje poštovanje ! 

 

    

 

Tagovi:



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑

  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline