Gomex

AHA Mura Boban Tolić Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Darovi prirode

Objavljeno 02.12.2018. | objavio Plusonline

0

Pirotska lepotica. Čarolije Stare planine

Svaki dan proveden na Staroj planini za ljubitelje prirode predstavlja nešto posebno. Ova tura koju smo prešli pre par nedelja, iskoristivši praktično poslednje tople dane, jedna je od najlepših ali i najdužih koje mogu da se savladaju za jedan dan.

Kreće se iz sela Dojkinci i u samom startu sledi jak uspon ka Pakleškom vrhu koji se nalazi na 1300 m. Ovaj uspon predstavlja praktično i najzahtevniji deo, jer se nakon toga krećemo visoravnima Stare planine sa blagim usponima i spustovima, bez značajnijeg napora. Krenuli smo rano, po mraku, zbog dužine relacije (34 km) i skraćenog dana. Negde na pola uspona sunce je počelo da priređuje spektakl boja, izlazeći lagano iznad planina na horizontu, a sam izlazak smo dočekali na prelepom letnjikovcu na Pakleškom vrhu, sa pogledom na Dojkince, Rosomački vrh i okolne vrhove stare planine. Uspon do ove tačke traje oko 45 min.

Nakon kraće pauze nastavljamo dalje ka Vrtibogu, na kome se nalaze beskrajni, nepregledni pašnjaci i zgrade koje su se koristile dok je ova oblast bila puna stoke. Danas, iako je pogled fenomenalan i impozantan, slika je tužna, jer su pašnjaci napušteni i zgrade oronule.

Put dalje ide ka Mramoru, jednom od najbolje pozicioniranih vrhova, praktično u srcu Stare planine, sa odličnim pogledom na okolne vrhove, visoravni i doline. Ovoga puta, između impozantnog Midžora i Babinog zuba, uspeli smo u daljini da vidimo i Rtanj, koji je izranjao iz magle u daljini. I na Mramoru se nalazi lep letnjikovac, tako da je idealna pozicija za doručak i kratak predah sa pogledom.

Nakon Mramora nastavljamo dalje prema Bratkovoj strani i Krvavim barama, pri čemu se otvara pogled na nove vrhove, Vražju glavu, Tri čuke i Kopren. Odavde kreće spust, i put dalje vodi kroz Ravnu goru do uvek fenomenalnog Arbinja.

Arbinje je lepo u svako doba godine. Ovoga puta smo malo zakasnili za “boje jeseni” jer je lišće bilo već opalo, ali su tu slapovi Dojkinačke reke i vodopadi koji su uvek prelepi. Put kroz Arbinje je dosta sređen u odnosu na prethodne godine (pre svega da bi se lakše spremala drva za ogrev, ali svejedno), tako da se ova oblast može obići i iole višim putničkim automobilom. Dok smo stigli do Tupavice, koja je u ovom delu godine i nakon suše bila na svom minimumu, već nas je uhvatio ponovo mrak, tako da smo ostatak puta, kao i pri polasku, prešli koristeći lampe.

Sve u svemu, odlična tura, koja osim velike kilometraže nije previše zahtevna. Još jedna od karakteristika staze je da nema kleke (sada već zaštitnog znaka Stare planine), ili je bar nema u meri u kojoj je ima oko Koprena i Srebrne glave, tako da je šetnja zaista prijatna. Ko se je našao u sred polja kleke bez mogućnosti da ide okolo razumeće o čemu pričam. Zvog svega ovoga, tople preporuke za ovu turu za sve ljubitelje prirode i Stare.

MIloš, Aleksa, Šilja i Nikola

*Tekst i foto: Nikola Spasić

Tagovi:



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑

  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline