Plus Online Android

AHA Mura Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo Zoran Nikolic ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Sport

Objavljeno 09.07.2019. | objavio Plusonline

0

Osim fudbalskog pogona i predsednika, sve ostalo u Radničkom daleko je od Prve lige! Ljudi od imena i vrednosti neophodni Klubu!

Boldirani kurziv

 … Poštar je i tog prepodneva snažno pokucao na vrata. Biljana, novinar organizator i tog jutra otvorila je veliki koverat.

   Brza pošta! 

    Ovako zvanična pisma obično su stizala iz Ministarstva, NUNS-a, UNSa, Rab-a, ETV, ANEM-a…

  Bilja bi mi obično donela poštu uz neki komentar. Ovoga puta bila je iznenadjena.

-Radnički !!! Brza pošta iz Radničkog! Da li je moguće, pitala se glasno, dok mi je donosila papir. Eno gde su…

  Palo mi je najpre na um, da li me birokratija gore sa Veznog trakta, ponovo prijavila Policiji, zbog onog nasilnog ponašanja kada me gazda  “jedinice u crnim košuljama” hvatao za vrat u nastojanju da me izbaci iz “restriktivnog prostora”! Ili to Radnički piše izvinjenje što jedino ja nisam pozvan na tu svečanu večeru povodom ulaska u Prvu ligu. Ko je sve bio tamo, raspitajte se! Ali, manje bitno! Idemo dalje!

    Iskreno, bio sam ponosan što  se nisam  našao medju zvanicama, mada mi je bilo krivo zbog Marka i fudbalera!

  Kada sam pogledao papir, nisam mogao da verujem. Lik koji često ne zna “gde bije” učinio mi je “veliku čast” i iskoristio najbrži i najskuplji način komunikacije, da dobijem nešto što mi je poznato  i što mi niko do sada iz ovog dragog Kluba nije poslao.

   Očigledno da je bogat ovaj naš Klub, dao Bog, kada se može i na ovakav način razbacivati parama. Naša Redakcija je od Veznog trakta udaljena nepunih 400 metara, vazdušne linije !!!

  Osoba dj, pošto su sve boje u Klubu i na Stadionu izbojadisane, pošto je Radnički “sve uradio što je potrebno” da dočeka prvenstvo Prve lige, krenula da “reši najveći problem”.

    Kako, “pozivajući se na propise”, ograničiti, ili zabraniti, Nenadu Paunoviću, da  radi  onako kako su to navikli ljubitelji fudbala  i kako je to radio u vreme najvećih dometa Radničkog! U vreme  čika Dragana, Simketa, Tome Kaloperovića, Miroljuba, Cince, Janjuša, Šuleje, Ćamila, Trefa, Kežmana, Jestre, Dragija Pavlova. 

   Ti  ljudi bili su svesni koliko je zaista važno poštovati novinare i omogućiti im da rade. Svesni, da to što rade znači mnogo Pirotu, Radničkom, afirmaciji, fudbalerima, trenerima, ma ljudima koji vole Radnički.

   Ta “sićušna pamet” latila se , ne znam ko mu je to rekao, ili sam i dalje pravi gluposti, da maše zabranama, odnosno, da navodno ukazuje “vaspitava” novinare, preteći im “onako prosto  –  e nećete vi meni” na atletsku stazu, u hodnik…

   To mu je ostalo od prethodnih glavešina.

   Da budem iskren, to što radim na atletskoj stazi  nije ništa posebno, izlazak na teren, igrači u prvom planu! Fudbal u prvom planu! Uostalom, to drugi ne rade i zato smatram ovo direktnom porukom, mada čujem da se pokrio time da je izvode iz Propozicija  slao i drugima. Pitam se kome sve i na koje ime. Ko to sve imenom i prezimenom prati profesionalno Radnički! Profesionalno! Fejsbuci, samozvani sajtovi, to nema težine, “zabava miliona” za  za fejsbukovce, tekstovi nejasne vrednosti, nepoznavanje ove igre, polupismeno.

    Propozicije takmičenja Prve lige dobro znam. Može svako ko zna šta je Google da pronadje na sajtu FSS. No, ove propozicije, što lik nije video, važile su za prvenstvo 2018 /2019 !!! Oprosti mu Bože, ne zna šta radi!!!

    Ali, ajde da i to zaboravimo!

    Važnije od toga je, da Radnički  NE SME da diže bodljikavu žicu, da Radnički MORA da bude blizak s ljudima, da poštuje zvanični posao koji rade novinari, da Radnički zna da su samo neki od novinara došli  zato što vole, a drugi zato što im je urednik naredio!

    No, u ovakvom Radničkom, koji ima samo predsednika, trenera i fudbalere, ništa više nije čudno. Kolo vode  ljudi koji lutaju  ne znajući suštinu postojanja jednog kluba.

    Da li je moguće  da u ovakvom Radničkom  komesar za bezbednost bude  bivši ekonom, a red na Stadionu obezbedjivali su  ljudi  koji kao da su “napujdani”  da “kada vidite ovo lice” zaustavite ga. Legitimišite. Po mogućstvu provocirajte smejući mu se u facu i na kraju za vrat i izbacite napolje! O Bože dragi!

  Da se, ipak, zna ko je ko i gde smo to zapali, gde to ide naš  Klub sa ovakvim likovima !

    Nenad Paunović je jedini novinar koji ima legitimaciju AIPS-a, za one koji ne znaju to je Svetska asocijacija sportskih novinara  (sa tim mogu i na Bernabeu i na Olimpijske igre ), jedini novinar koji ima legitimaciju profesionalnog novinara dobijenu od NUNS-a.

 

 Jedini novinar od Jagodine na ovamo, ima  Nagradu za životno delo Udruženja sportskih novinara Srbije, koju je potpisao i uručio legendarni Marko Marković.

 Reporter koji ima preko 2000 direktnih radio prenosa utakmica Radničkog, tamo od 1978. godine.

  Bilo je to vreme kada je Pirot imao novinarčine: Tomu Panajotovića, Ranka Antića, Sinišu Stamenovića, Nikolu Ćirića, Milana Paunovića. Vreme kada je ova gospoda dolazila na Stadion uz dužno poštovanje.  Bio sam ponosan što sedim i radim pored njih !

 Novinari na utakmici Radnički-Crvena Zvezda, februar 1970.

  A sada!?

   Da pomenem i kolegu   iz  Tv Pirot i … nema nas više. Sve ovo drugo, priučeni prepisivači  koji  nisu znali gde je Stadion kraj Nišave, kao da ih je neko “gurnuo” da rade ovaj predivan posao! Tužno ljudi, ali istinito. E, oni vas obaveštvaju o Radničkom!!! Užas!

    Ako  bi se poštovalo ono što piše u propozicijama, da novinari moraju da budu zvanični članovi sportske novinarske asocijacije, onda pored Nenada Paunovića niko drugi, što je žalosno, ne bi mogao da udje u  miks zonu gde se mogu dobiti izjave od trenera ili fudbalera.!  Ma da izveštava sa utakmica !!

    Ali ostavimo i to!

    Da  li se taj lik pitao, šta je to Radnički uradio za novinare u Pirotu?

–         U kakvim uslovima  rade? Na patosu sedi novinar Tv Pirot dok komentariše utakmice.

–         Da li je Radnički, što je dužan, obezbedio internet i telefonske linije,

–          kabine za novinare,

–         pultove za kamermane.

–          Da li, kao u većini drugih gradova, novinari, domaći i gosti, mogu da dodju za protokol  u posebnu prostoriju za doček gostiju, da  popiju sok, kafu, razgovaraju sa ljudima i posebnim ulazom stignu do radnog mesta.

–         Da li je neko od ovih što su “na plati” došao , kao u drugim gradovima, da pita novinare u  tkzv. novinarskoj loži, šta će da popiju, da im donese sastav tima…

–         Radnički nema prostor gde  ima klime, fotelja, pehara, fotografija fudbalera 

–         gde  se primaju zvanični predstavnici  gostiju i gde sede novinari !

–         Nema.

Ovo je “novinarska loža” na Gradskom stadionu u “izdanju” birokratije FK Radnički

     Hotel Stadion propada, neki uzeli ključeve i gazduju, a mi ćemo se brukati pred svetom. Ovakav grad koji raste, a pada na detaljima kojih ima svuda. Pogledajte šta je Drvce uradio u jednoj kolibi na Stadionu na Bubnju. Trofejna sala !

   Ovde kod nas, novinarima na ulazu, mada zaista ne znam ko je sada novinar, protokole  kroz rešetke daju ljudi u uniformama, koji, osim reči NE, nemaju osmeh, prijatnost. Samo mračna lica koja naručuje samo za neke, ovaj zalutali lik!

   Radnički ima još tri nedelje da upristoji sebe. Fudbalski pogon je i dalje daleko bolji od svega ostalog. Poslednje je vreme  i za one koji primaju platu da pomeraju život  da “čitaju knjige” ajde i te Propizicije.    Da nešto nauče.! Ako to mogu! U protivnom, zna se! Napolje, bre !

    Radnički je bogata tradicija!  Duboki naklon i poštovanje za genercije koje su slavu pronosile.

    Radnički nije počeo od njih koji u ovom vremenu “gaze po ljudima i prošlosti” brukajući ime!  

Radnički MORA da pronadje prave ljude koji znaju  da rade, koji imaju nivo, kulturu u ponašanju, koji ne prete i ne naredjuju nasilje nad novinarima, već uz osmeh  pokazuju  da  znaju  rade u  velikom  Klubu .

   Da  li je neko od birokratije obišao Stadion? Da li su videli kako izgleda? Da li su ušli u vešeraj, u onaj sobičak gde se kuca protokol, u svlačionice koje izgledaju  skoro kako su izgledale pre 20, 30, 40 godina. Da li se neko od tih na veznom traktu setio da se okreče ti prostori.

    Da li će i dokle ovaj naš, pirotski Radnički, trpeti da ga ruže ljudi koji nemaju elementarni nivo znanja , koji ne vide koliko još toga treba da se uradi za ove tri nedelje.            

–  Da li veruju da će im Komisija za prijem  Stadiona  i ovog puta verovati na svemu. Dovoljno je samo da  pitaju za uslove rada novinara, za miks zonu koju pominju, a koju Radnički nema, da vide korov na sve strane, da pitaju  ko je komesar…

  I ne samo to!

   Pitam, koliko je to bogat Radnički, kada nema  reklamnih  panoa, kada nema  reklama pre utakmice , nema marketing, nema unapred prodatu nijednu godišnju ulaznicu. Koliko je to bogat Radnički  da plaća priučene, polusposobne ljude koji će se  tokom sezone umešati medju poznate i afirmisane i tamo pognutih glava ćutati i slušati šta se  govori!

   I na kraju!

     Nisam ovo napisao zbog sebe. Ja sam svoj radni vek odradio. Bogat sam čovek mnogim delima koja su upamćena! Memorijal, štafete, sletovi, prvo Pirotsko leto, prvi glasovi, Sportista godine, Ličnost godine, nagrade kojima se ponosim, uporan nerestani rad svakog vikenda za pirotski sport, emisije o sportu u kojima se u program javljalo po 400 -500 slušalaca. Ponosan sam na lavirint, na malu devojčicu kojoj smo Kari, Obradović i ja spasili život.

     Ponosan sam na oca fudbalera beogradske Jugoslavije, majku koja je bila cenjena sokolica, na porodicu, na suprugu rukometašicu ŽRK Pvi maj, ćerku koja je u smučarskom trčanju imala jugoslovenke rekorde, bila najbolji strelac rukometne Druge lige, na unuka koji je vaspitan momak, odličan učenik  i pristojan fudbaler koji se razočarao svim onim što se dogadjalo sa mladima u Klubu.

   Sve ovo i još mnogo toga. I moja druga ljubav, ovaj Radio, Portal, novinari koji rade, poštena borba koju vodimo u neravnopravnoj atmosferi, sve to čini  me ponosnim!

   Sve to  dozvoljava mi da poručim!

   Ljudi  živimo 21. vek. Radnički je decenijama u svemu služio za primer. Radnički, osim onog fudbalskog dela u svemu drugom  zarastao je u ljudski korov koji očigledno ni vredni predsednik ne može da počisti.

   Došlo je vreme koje zahteva mlade, afirmisane karijerom ljude, ili  obrazovane, koji govore strane jezike, imaju autoritet  i mogu da u svetu na poznati način, rade i predstavljaju klub.

   Ovi, svesni ili ne svojih slabosti koji se pomažu  zabranama, nisu dostojni na Stadion da dolaze. Verujte mi, iskren saam !

     Ako, gospodo iz Radničkog  smatrate da  vam je dobro, kako ono beše – onda ništa!

   Nastavite tako! Bez Uprave, bez menadžmenta, bez Skupštine. Pokazaćete, samo, ono što me plaši, da ne znate put kojim idete. 

    Tražite rešenja, izlaz  što pre i što bolje, kako  bi  Marko i njegovi  fudbaleri mogli  da nam i dalje donose radost!

      Prva liga počinje za tri nedelje!

P.S.

  Ovo je moj lični stav  koji su “proizvele” godine. Duge nezaboravne godine života s Klubom  koji sam prvi put “doživeo” 1953.godine. O Radničkom profesionalno, izveštavam od 1978. godine.

  U istoriju, ušli su mnogi, od nezaboravnih predsednika Džude, Bože Mišića, čika Dragana, do izuzetnih članova Uprave iz čiste ljubavi, do Pauna, Badže, Uroša, Živorada, Stoleta, Ote, do Miroljuba, Bože Cince, Cikana, Trakana, Lokija, Bate, Radeta, Makija, do pirotskih fudbalera ove generacije Filipa, Bojana, Patija…

 Ko je sve od svetski poznatih imena bio u Radničkom, pamtiće takodje istorija!

   Ova poruka  koju sam ostavio, ispisana je dobronamerno, iskreno, jer vidim da je moj Klub osiromašen ljudskim vrednostima, da ispoljava nebrigu, nepoštovanje… To nije više onaj Klub koji je plenio!

  Mislite vi drugačije, ili se složili sa mnom, baš je svejedno, ali Radničkom je potrebno znanje, potrebni su mladi ljudi, potreban je zdrav duh i poštovanje  ljudi.  Ovaj Radnički sa  zalutalima koji ne poštuju prošlost i ne znaju šta čine, neće dalje …

  Ovo nije lična stvar bilo kog Piroćanca. Ovo je veliki problem Kluba koji je zapao u močvaru, u  kaljugu. Kluba koji nema čistotu, iskrenost i vrednovanje – vrednih! Kluba koji su napali nesposobni! Kluba u koji su se uvukli neki, koji razdiru iznutra, razjedaju moralnu supstancu !!!

  I znajte, nije ovo moja priča, ovo je istina koju je ispisao čovek, novinar, zaljubljenik u magičnu igru i Klub. Savremenik različitih vremena koja ne smeju biti zaboravljena, kao i ljudi koji su pisali život Radničkog.

  Intima o meni nije napisana zbog nekakvog  dokazivanja, to mi sada u 71. godini života nije nimalo potrebno. Intima je osnova na kojoj čvrsto stojim i sa koje imam neko moralno pravo kao Piroćanac iz Nikole Tesle 6 da je glasno kažem. Intima na koju imam pravo i koju mi niko, kao i znanje i prošlost, NIKO ne može uzeti! Na moju sreću!

   Jeste,  istina  smeta! Uvek sam se borio za to i često bio “osudjivan” ali ću je glasno govoriti jer osećam odgovornost i snagu da je štitim. Uostalom, ovom narodu je potrebna – istina !

   Moja poruka je drska, ali istinita.

   Očistite Radnički!

   Mladi, pametni, pošteni  ljudi, svesni istorije, zajedno s Markom Vidojevićem, fudbalerima, Nikolićem, uz Vladanovu podršku, verujem, sačuvaće velikana .

   Od “gladnih ptica” što je rekao pesnik!

Nenad Paunović

Rodjeni Piroćanac, novinar

Tagovi: ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑

  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline