Gomex

AHA Mura Boban Tolić Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Društvo

Objavljeno 25.03.2019. | objavio Plusonline

0

NALED: Privreda pozitivno ocenjuje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije

Mišljenja privrednika o uslovima poslovanja u Srbiji su podeljena. Nešto više od polovine (54%) smatra da su loši, ali skoro trećina ocenjuje da su poboljšani u poslednjih godinu dana, posebno u domenu suzbijanja nelojalne konkurencije i čak 78% navodi da je došlo do smanjenja obima sive zone, pokazuje novo NALED-ovo istraživanje stavova privrede o sivoj ekonomiji. 

U istraživanju, koje je realizovano uz podršku Nemačke razvojne saradnje, vlasnici i direktori firmi još snažnije ističu visoki porez i doprinose na zarade kao glavni uzrok poslovanja mimo propisa – 79% naspram 62% pre godinu dana. Iako je tek 5% spremno da prizna da ima poteškoće s plaćanjem poreza i doprinosa za zaposlene, procenjuju da se u njihovoj delatnosti za čak četvrtinu zaposlenih delimično ili u potpunosti ne uplaćuju ove obaveze. 

– Smanjenje poreskog opterećenja rada i podsticajne mere za legalno poslovanje nasuprot represivnim ostaju jedan od prioriteta privrede i NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju. Očekujemo da se ovo reflektuje u novom Nacionalnom programu i akcionom planu za suzbijanje sive ekonomije koji Vlada Srbije treba da usvoji do kraja marta– izjavio je Igor Lončarević, potpredsednik Saveza i rukovodilac Odeljenja za poreske i pravne poslove u kompaniji KPMG, na predstavljanju istraživanja koje je početkom godine sprovela agencija Ipsos Strategic Marketing za potrebe NALED-a. 

Među neophodnim podsticajnim merama posebno je izdvojio ukidanje parafiskala i uspostavljanje on-line registra neporeskih nameta, proširenje elektronske registracije sezonskih radnika u poljoprivredi na druge delatnosti, uvođenje digitalne fiskalizacije, elektronskih javnih nabavki i e-faktura, i dalja optimizacija komplikovanih administrativnih procedura.

David Lahl, vođa projekta Nemačke razvojne saradnje „Reforma javnih finansija – finansiranje Agende 2030“, koji sprovodi GIZ, istakao je da je smanjenje obima sive ekonomije ključno za dugoročno povećanje prihoda države i unapređenje kvaliteta života u Srbiji. 

– Jedna od najvažnijih podsticajnih mera u tom pravcu, koju smo realizovali zajedno s NALED-om, jeste uvođenje poreskog oslobođenja za početnike u poslovanju i tu meru je u prva tri meseca iskoristilo 470 preduzetnika iz 31 opštine. Organizovali smo info dane za promociju mere u šest gradova, pripremili informativne materijale i pokrenuli veb sajt koji je imao već 30.000 poseta – rekao je Lahl povodom rezultata istraživanja koji su pokazali da čak 71% privrednika zna za ovu meru, a 87% smatra da će podstaći pojedine ili većinu firmi da se registruju i izađu iz sive zone. 

Privrednici ističu da su građevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i advokatura sektori u kojima je siva ekonomija najzastupljenija. U odnosu na prethodna istraživanja primetan je značajan rast poverenja u inspekcije. Skoro dve trećine privrednika ocenuje da je novi Zakon o inspekcijom nadzoru poboljšao otkrivanje i sankcionisanje neregistrovanih firmi, a u odnosu na 2015. udvostručen je procenat (17% naspram 9%) onih koji veruju da će firma koja posluje u sivoj zoni biti otkrivena, kažnjena i da će kazna biti naplaćena. 

S druge strane, privreda i dalje ne prepoznaje svoju ulogu u suzbijanju sive ekonomije. Tek 32% privrednika bi prijavio nelojalnu konkurenciju jer smatraju da je otkrivanje neregistrovanih firmi posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta. Postojanje neregistrovanih firmi objašnjavaju manjkom kapaciteta države da se izbori s tim problemom, političkom zaštitom ili korupcijom.

Istraživanje možete pogledati OVDE

*Saopštenje i foto: NALED

Tagovi:



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑

  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline