Kada sledeće godine poreski organi budu počeli s dostavljanjem rešenja o paušalnom porezu isključivo u elektronskoj formi, učiniće veliku uslugu za više od 115.000 preduzetnika paušalaca. Jednim potezom rasteretiće ih obaveze čuvanja čak dva miliona listova ovih dokumenata, koliko ih godišnje izda PU. Isti benefit osetili su svi koji su u prethodne tri godine dobili više od 200.000 elektronskih rešenja po zahtevima podnetim za dobijanje različitih odobrenja za gradnju.

Značaj e-dokumenta ne meri se samo dinarom nepotrebno izdvojenim za toner i papir odnosno vremenom izgubljenim pred šalterima. Za privredu je pitanje digitalizacije poslovanja važno i zbog obaveze čuvanja dokumentacije bilo da je reč o privredi sa izrazito frekventnim poslovanjem (banke, mobilni operatori, trgovine i dr.) sa bezbroj ugovora i faktura ili maloj radnji koja mora da čuva fiskalne račune. Neophodno je da obezbede dodatni prostor ili zakupe magacin, angažuju ljude i ulože u protivpožarnu zaštitu.

Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. punih 25 godina zadaje glavobolje privredi jer veoma široko definiše koja se dokumenta smatraju arhivskom građom te su privrednici morali da čuvaju gotovo sve, do trenutka kada arhiv odobri uništavanje.

Još od 2015. NALED kroz Sivu knjigu ukazuje na potrebu donošenja modernog zakona o arhivskoj građi. Nacrt koji je dosad usaglašen predstavlja korak u pravom smeru jer preciznije definiše da se arhivskom građom smatraju samo dokumenti čije je čuvanje trajno (npr. kadrovska dokumentacija kompanije) dok ostalo firme mogu da digitalizuju i pohrane na svom serveru (npr. fakture).

Na putu do e-arhiviranja ostaje i da se revidira lista dokumenata koje je obavezno trajno čuvati, kao i da se „pročiste“ svi propisi koji i dalje zahtevaju izradu papirnih dokumenata. Najvažnije od svega jeste da privrednicima predstavimo sve prednosti Zakona o e-poslovanju koji je omogućio izradu dokumenata u izvorno elektronskom obliku, kao i da se kao promoter e-dokumenta svojim primerom što pre uključi i javna uprava.