tutisa <tutisa@ptt.rs> 9,44 min. ago

… Na danasnji dan pre tačno 40 godine počeo je da radi prvi elektronski Radio u Pirotu, Radio Pirot. U tom Radiju, Postovani Nešo, zapoceo si svoju misiju na Radiju. Želim da ti čestitam 38 godina rada u Radiju. Danas, kada je najteže u elektronskim medijma ti se Boriš za Pravu istinu u našem gradu. Srećno! Tvoj verni slušalac. Ima nas u Pirotu mnogo!

............................................................................

Hroničari su zabeležili! U Pirotu je 26. novembra 1978. godine počeo da radi Radio Pirot, prvi elektronski medij u Okrugu. Svečano otvaranje bilo je u 11 časova na terasi Radija pred mnogo okupljenog sveta na Trgu.

……………………………………………………………………

Ako bi bilo šta dalje pisao u ovom trenutku moglo bi da se tumači na različite načine. Radio sam 28 godina u ovoj Kući, koja me formirala i kao novinara i kao čoveka, zavoleo taj posao i u svom radu od kako sam prvi put seo pred mikrofon, do dana današnjeg nisam imao slobodan vikend. To govori o ljubavi prema poslu. Ono što ću, takođe, kazati, u tekstu koji sam preuzeo iz Slobode, jer ću time omogućiti potpunu objektivnost, pomenuti su samo ljudi koji su prvi počeli da rade u ovom Radiju. Nikada, ama baš nikada, ne treba zaboraviti sve one koji su kasnije došli i činili deo ove Medijske kuće! Nikada ne treba zaboraviti mnoge naše saradnike, skoro sve kasnije tv novinare u TV Pirot, koji su prošli kroz Redakciju Radio Pirota i naučili “prva slova” u našoj Omladinskoj redakciji

.…………………………………………………………………

Posebno poštovanje izražavam prema onima kojih više nema medju živima, a ostavili su dubok trag Gordana Hadžić Ristić, Milica Petković, Ljubiša Djordjević… Da li sam nekoga zaboravio? Kako su to bili divni ljudi!

…………………………………………………………………

Kroz vreme Radio Pirot je menjao svoje osobenosti, ali će biti zapisano da je u istoriji ovog grada bio PRVI ELEKTRONSKI MEDIJ i škola u kojoj su stvarani ljudi i novinari, koji su trajali ili još uvek traju! Ovo je moj lični, iskreni dug koji sam želeo da odužim prema Mediju koji je meni i mnogima bio više od ,,drugog doma,,!!!

………………………………………………………………

CITIRAM TEKST IZ LOKALNOG LISTA ,,SLOBODA,,! ( tekst je objavljen povodom jedne godišnjice radio Pirota)

Inicijativa o formiranju radio stanice potekla je 1973. godine od radio amatera Pirota, ali tek oktobra 1978. godine SIZ informisanja donosi odluku i «Slobodi» poverava formiranje radio stanice. Posle odluke SIZ-a, istog meseca raspisan je konkurs za kadrove, a Predrag Mančić i Tomislav Panajotović, do tada novinari «Slobode», od 1. novembra dobijaju radno mesto u Radio Pirotu i zaduženi su za formiranje novog medija – elektronskog. Do 20. novembra 1978. godine, Komisija Radio Beograda je testirala kandidate i izvršila selekciju.

– Na čelu Komisije bio je čuveni Života Savić, lektor Radio Beograda.

Posle testova i provere glasovnih mogućnosti, kao novinari su zapošljeni Dušica Ćirić, Milica Petković, Najden Đorđević, Nenad Paunović, Jovan Nikolić, Ljubiša Đorđević, a kao spikeri Gordana Hadžić i Aleksandar Živković. Lektor je bila Anđelija Savić, muzički redaktor Todor Petrović, a organizator Katica Simić. Tomislav Panajotović je imenovan za urednika informativnog programa, a Predrag Mančić za vršioca dužnosti glavnog uredniks Radio Pirota. Zapošljena su i tri tehničara: Miodrag Živković, Jovan Kostić i Jovica Pešić.

Finansiranje Radio Pirota preuzela je Skupština opštine preko SIZ-a informisanja. Kupljen je UKT predajnik od jednog kilovata za emitovanje programa Radio Pirota. – Radio Pirot je počeo da emituje svoj program 26. novembra 1978. godine.U ime SSRN-a Radio Pirot je otvorio Dušan Mijalković, a svečanosti su prisustvovale kolege iz cele Srbije i mnogo građana Pirota. Eksperimentalni program je Radio Pirot emitovao do kraja godine i to nedeljom od 8 do 12 sati, a utorkom i četvrtkom od 14 do 18. Prvi radni program emitovan je na Dan Republike 29. novembra, kaže Mančić i ističe da je Radio Pirot bio 32. lokalna radio stanica u Srbiji. Poznato je da su Piroćanci u stalnoj «svađi» sa dikcijom, akcentima i padežima pa je zbog toga posebno teško bilo naći spikere. Audicija je tri puta organizovana.

– Na audiciju u Pirot sam stigla posle poziva kolege iz Radio Čačka, gde sam radila nekoliko meseci, koji mi je rekao da je Radio Pirot raspisao konkurs za spikere. Stigla sam u Pirot početkom novembra, sećam se da je bilo hladno i kišovito vreme i da li zato što sam bila promrzla ili zato što mi se grad na prvi pogled nije dopao, vratila sam se kući sa željom da ne dođem u Pirot. Možda najviše zbog govora, nisam razumela šta govore ljudi na ulici. Međutim, prošla sam na konkursu. I na moju odluku je najviše uticao moj najmlađi brat koji mi je rekao da je najvažnije da čovek radi ono što voli. Ja sam do tada radila u prosveti, u jednoj školi sam predavala biologiju i hemiju, ali sam volela posao spikera. I tako sam poslušala savet brata i došla u Pirot – ispričala je Gordana Hadžić kasnije Ristić. Ona ističe da su kadrove Radio Pirota obučavali stručnjaci za jezik Radio Beograda. »Kada je govor u pitanju, Životi Saviću ni dlaka nije mogla da promakne» , kaže Gordana Ristić.

– Aca Živković i ja smo prvi pozdravili slušaoce Radio Pirota. Otvaranje Radija bio je veliki događaj za Pirot. Bilo je puno gostiju na našoj terasi, a mnogi su događaj pratili sa terasa okolnih zgrada. Od tada do danas u Radio Pirotu se promenilo podosta muških spikera, a ja sam ostala. Zavolela sam Pirot i Piroćance i tokom godina naučila i lokalni govor. Volim ovaj posao. Spikeri i lektori još jedini neguju pravilan, književni govor na radiju, a zna se da je govor najvažniji za ovaj medij- kaže Ristićeva, ističući da joj je uzor Draga Jonaš. Ni danas se ne stidi da ovu čuvenu spikerku pozove i pita za akcenat kad nije sigurna, a u rečniku ne može da pronađe ono što traži.

Posle eksperimentalnog programa, razvoj Radio Pirota je bio veoma brz.

– Prvi direktan prenos bio je već 18. marta 1979. godine, kada smo iz Skoplja prenosili utakmicu Radnički – Vardar. Prvo direktno uključenje u radio most sa Zagrebom imali smo 18. juna 1979. godine, a 13. novembra iste godine u emisiji «Jutro» na Drugom programu Radio Beograda, imali smo jednočasovni program uživo. Za nepunu godinu popeli smo se do polovine lestvice Radio Beograda po broju i kvalitetu priloga i dugo godina ostali na gornjoj polovini te lestvice – priča Predrag Mančić, listajući svoje beleške i prebirući po svojim sećanjima. Zahvaljujući donaciji SO Pirot i pirotskim privrednicima, Radio Pirot je 4. septembra 1985. dobio reportažna kola i tada je direktno iz Đerma prenosio svečanost povodom Dana Pirota.

– Reportažna kola su nam poslužila da emisije «Iz sela za selo» prenosimo direktno iz naših sela. Prva direktna emisija bila je iz sela Kostur 29. septembra 1985. godine, a potom su sledile emisije iz drugih sela- priseća seMančić.

Za razliku od novinara koji su prošli razne obuke, tehničari Radio Pirota su se edukovali sami. Miodrag Živković, šef tehnike, priča da su trojica tehničara nekoliko meseci radila po ceo dan.

– Radio Pirot je počeo da emituje program 26. novembra, a dan pre toga stigli su tehničari Radio Beograda i pokazali nam osnovne stvari. Na dan starta Radio Pirota ceo dan su bili sa nama i to je bila sva naša obuka. Dok je trajao eksperimentalni program mi smo sve emisije snimali – priča Živković. On ističe da je tehnika bila skromna.» Počeli smo sa jednom remontovanom miksetom starom tridesetak godina, 2 magnetofona i dva gramofona. Signal je emitovan sa UKT antene od 15 vati, koja je bila instalirana na krovu solitera. U Barju smo sa predajnika koji je koristio Radio Beograd ST od jednog kilovata pokrivali signalom zabačena sela. Sa tom opremom smo radili do 1983. godine, kad je kupljena nova mikseta i stereo koder i počeli smo da emitujemo stereo program i povećali smo snagu UKT na 300 vati, priča Živković.

– Nekoliko godina kasnije, 1988. Radio Pirot je instalirao UKT predajnik od 300 vati na Crnom vrhu čime je povećao pokrivenost na 70 kilometara u prečniku. Dve godine kasnije rasformirana su reportažna kola i ta oprema je iskorišćena za montažu, pa je Radio Pirot dobio celodnevni program.

– Prvi kompjuter za emitovanje programa kupljen je 1996. godine. Novinar i urednik Nenad Paunović seća se prvog prenosa uživo.

– Prvi nezvanični prenos uživo bio je na dan otvaranja Radija, 26. novembra, sa utakmice Radnički –Sutjeska, a prvi zvanični direktni prenos bio je iz Skoplja kada smo prenosili utakmicu Radnički-Vardar a Radnički je izgubio sa 4:0. U ekipi smo bili Jovan Kostić i ja, a u studiju prvi voditelj sportske emisije Tomislav Panajotović uz pomoć Anđelije Savić. Tehnička realizacija je bila toliko primitivna, da su nas kolege iz Skoplja gledale sa žaljenjem i čudile se kako radimo. Tako je u etar uletela i ona istorijska rečenica Jovana Kostića «Pričaj j… te» . Ja tada kolege iz studija nisam čuo – seća se Paunović. Iz njegovog dvo i po decenijskog iskustva izranjaju i sećanja na mnoge emisije koje su emitovane uživo.

– Želeći da se obračunam sa onima koji pričaju viceve o Piroćancima, pribegao sam prevari i 14 uzastopnih večeri u emisiji «Dobro ti veče Srbijo» uključivao sam Piroćance koji žive širom sveta –iz Barselone, Minhena, Madrida, kako bi pokazao ko smo mi Piroćanci.Urednik iz Beograda je na kraju priznao da sam ih prevario. Imao sam više od 1000 direktnih prenosa i javljanja uživo, ali ni u snu nisam slutio da ću raditi i direktni komemorativni prenos. To se ipak desilo posle smrti Edvarda Kardelja, kada sam se javljao u program iz sale Opštinskog suda- završava Paunović.

Dušica Ćirić, novinar Radio Pirota, sećajući se formiranja novog medija i početka rada, ističe da su novinari novog elektronskog medija bili miljenici Piroćanaca. “Kolege iz «Slobode» su nas prihvatile bez surevnjivosti, Pirot nas je primio blagonaklono i mislim da smo bili mezimci u početku. Normalno, kasnije se odnos prema nama menjao, na momente i komplikovao. Međutim, za mene je važno to što su nam građani verovali, čak i onda kad su se ljutili na nas», kaže Ćirićeva. Ona misli, bez obzira na opšteprihvaćen stav da je u vreme jednopartijskog sistema cenzura bila veća, da se takav stav ne sme nekritički prihvatiti.

– Nije tačno da je bilo previše cenzure, i pre dvadeset pet godina kao i danas mi smo o svemu govorili otvoreno. Ako je i bilo partijskog uticaja, on nije bio direktan.Možda je vršen pritisak na urednika, ali ja to ne znam. Znam da nama novinarima vlast nikad nije govorila da nešto ne objavimo – kažeDušica Ćirić.

U proteklim godinama Radio Pirot se razvijao onako kako je to činila i pirotska privreda i u skladu sa materijalnim mogućnostima SO Pirot, koja je osnivač ovog medija. Bilo je i uspona i padova, ali je ovaj medij, sledeći utvrđenu uređivačku politiku, ostao dosledan sebi i prepoznatljiv.

– Informativni program je nešto po čemu je prepoznatljiv Radio Pirot. Naši verni slušaoci nas slušaju zbog pravovremene i pouzdane informacije, ostali nas slušaju povremeno, kad imaju potrebe za novim informacijama. Dva dnevnika (Jutarnji i Popodnevni), Lavirint, Magistrala, Agrosat, Kultura iz dana u dan i Pričalice – sve su to emisije iz produkcije Radio Pirota, koje uz redovan pregled lokalnih i vesti iz zemlje i sveta pružaju informacije svim strukturama slušalaca i iz svih oblasti.Osnovna načela kojima se rukovode novinari informativne redakcije su – brzina, istinitost i nepristrasnost rekao jePredrag Mančić. –

Radio Pirot je posle petooktobarskih promena napravio «veliko spremanje», promenili smo programsku šemu, format, učinili da naš medij bude prepoznatljiv po pravovremenosti i izbalansiranosti informacije. Tako smo krajem decembra 2oo1. godine dobili potvrdu «da smo na dobrom putu». Naime, prema istraživanjima Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, Radio Pirot je od svih medija u opštini dobio najveće ocene.. Preciznije, dobili smo ubedljivo najmanje negativnih i najviše pozitivnih ocena, tako da smo pored Javnog preduzeća «Vodovod» zauzeli visoko drugo mesto u rangiranju svih javnih preduzeća i ustanova u gradu. Prema istraživanjima Strateškog marketinga, Radio Pirot je ubedljivo najslušaniji medij u okrugu – ističe Lilićeva. Iako je budućnost mnogih medija, pa i Radio Pirota, neizvesna, s obzirom na predstojeću privatizaciju urednik Radio Pirota Emilija Lilić je optimista.

– Sigurna sam da će eventualni kupci znati da cene brend i renome koji naš radio ima. Tokom dve i po decenije naš medij je postao institucija, izgrađen je i uređen sistem koji proističe iz ozbiljnosti i odgovornosti zaposlenih prema novinarskoj profesiji, ali i jasno definisanoj misiji. Naše nastojanje je da budemo servis svih građana i kontrola bilo koje vlasti. Merilo našeg rada nisu samo istraživanja slušanosti, već i brojne nagrade na festivalima Udruženih radio stanica Srbije, osmoseptembarske nagrade ( 1978. Nenadu Paunoviću i Radio Pirotu 1988.), nagrada za saradnju sa Radio Beogradom «Zlatni mikrofon» 1988, godišnja nagrada grada Pirota za doprinos procesu demokratizacije 2ooo. godine, prva nagrada RTV B 92 «ZoranMamula završila je Emilija Lilić.

Tomislav G. Panajotović, od 1978. do 1986. urednik Informativnog programa Radio Pirota:

– Informativni program Radio Pirota prešao je normalni put od klasičnog do modernog plasiranja onoga što je najzanimljivije u životu jedne sredine. Dobro je što je zadržan kostur neophodan za emisije takvog sadržaja a još bolje što je taj program osavremenjen i što poštuje pravila objektivnog i nezavisnog informisanja.

……………………………………………………………………..

Radio Pirot, posle više neuspešnih privatizacija na osnovu medijskih zakona, ugašen je i prestao da radi 12. januara 2016. godine