Boldirani kurziv !

Uvod, ha !

Ne mogu, nisam taj, da vam u nedelju sa nečijeg portala ukradem rezultat, navedem najbolje strelce, spomenem rezultate po četvrtinama , ko je najbolji strelac... To su tekstovi za osnovce, ili "izveštaji radi izveštaja". Uh, izveštaji!!!

No, svako ima svoj način rada ili ( ne) rada i nije mu neprijatno da tako piše. Uz to postavlja slike sa neke od ranijih utakmica. Tako ne mogu ! Ili, tako ne može ! Najpre, sportisti to ne zaslužuju. Bar kada je u Pirotu, sedni brate na tribine od početka do kraja utakmice, smisli nešto, snimi nešto i napuni bar jednu "šlajfnu". Pošteno je. Ili, ako si "frajer" kupi benzin, sipaj u svoja kola, povezi se sam, stigni na Bubanj, parkiraj auto, gledaj utakmicu. Piši "iz minuta u minut" slikaj, snimaj video, sve to šalji Ivani, Bilji ili Sonji, a one će dežurati ta dva sata kraj kompjutera i postavljati. A narod će znati i videti kako to Radnički igra. I kada se završi, vozi, diktiraj odjavni tekst, ocene, dogovori sve detalje i žuri kući!

Eto tako je, ako želiš da si pošten prema Ristovu, Dojkiću, Markoviću, Toliću, Patiju, Žordiju, Marku Vidojeviću, piši o košarci i rukometu ako si pošten prema sestrama Tančić, Miljani, Gergini , Maki Ilić, piši o Marku, o Matoviću, Stojanovićima, Iliću, Mitiću, Skokniću, Vuku ! Piši brate, da i tebi i momcima bude drago !! Napuni dušu, sebi, njima, napuni dušu onima koji ih bodre!

.....................................................................................

Juče sam tako napunio dušu i presrećan vraćao se iz Niša. Prethodne večeri sam sa Makom detaljisao svaki minut meča u Petrovcu na Mlavi, dobio zapisnik i ispričao priču o osvojenom , bodu, ili izgubljenoj pobedi!

One subotnje večeri kada se igralo u "grotlu pirotske hale" i kada su Markovi momci bacali srce na parket, a sa tribina se čuo pobednički huk, uz drhtaje , "punih pluća" pisao sam o velikoj pobedi nad velikim rivalom.

Iskreno, na te priče, izveštaji li su, pokrenu me Markovi momci i ta sintagma postala je simbol za sve one koji izvuku sve iz svojih ćelija , na sve one jake i , dobre i hrabre, da bi se svi radovali. Oni dole i mi na tribinama !

Markovi momci!!!

Juče sam u Nišu ponovo bio ponosan na Markove momke. Da li slučajno, Marko Spasić i Marko Vidojević, imenjaci, umeli su da od svojih igrača "naprave" momčine, sportiste koji imaju dovoljno sile, snage, ljubavi u sebi, da izvuku poslednje "damare" kako bi Pirot pobedio!

Markovi momci juče na Bubnju, igrali su kao Markovi momci u Hali Kej. Uspeo je Marko Vidojević da im promeni "krvnu sliku" da im pokaže put kojim se, jeste, teže ide, ali stiže do cilja. A taj put, kao onaj u Hali Kej, ide preklo muka, trnja, velike želje do postavljenog cilja.

Markovi momci i Markovi momci, postaju sinonim za sve ono što ti mladi ljudi mogu dobro, lepo, ponosno, da podare svojim klubovima, gradu u kojem su neki došli da ga vole, a neki se ovde rodili i vole ga naravno!

Marko Vidojević i njegovi momci, juče na Bubnju, posle "fudbalskog rata" pobednički , izašli su iz "arene" i sedmi put uzastopno trijumfovali. Ono malo nas Piroćanaca na tribinama sa neizbežnim Pirgosima naravno, razumeli smo da se nešto promenilo. Shvatili smo da sve od ljudi zavisi, od njihovog znanja, vaspitanja, njihovog karaktera, njihove izvorne sportske osobine, da budu pobednici i da takvim načinom izlaze na parket, na teren... Naš Uroš na tatami!

Šta preostaje, da Markovi momci i Markovi momci nastave da plene, da vide put kojim se "teže ide" ali put koji jedini vodi do konačne radosti.

Kako bi bilo dobro da to prihvate ne samo ostali naši sportisti, već da razumemo njihove poruke svi mi i svako na svoj način pobedjujemo za ovaj grad, svesni da jedino tako možemo i dalje i bolje !

Marko Spasić i Marko Vidojević, njihovi fudbaleri i košarkaši neka nam budu vodilja!!!