AHA Mura Dom kulture FK Radnički Pirot Gimnazija JP "Gradska toplana" JP "Komunalac" JP Vodovod i kanalizacija Karate KK Pirot KMF Pirot NALED obrazovanje ORK Pirot OŠ "8. septembar" Politika Rodoljub Ćirić Tigar ad Uroš Mijalković Vladan Vasić vremenska prognoza zdravstvo ŽKK Gimnazijalac ŽRK Pirot
Društvo

Objavljeno 03.04.2019. | objavio Plusonline

0

KOLUMNA: Cogito, ergo sum! Šta nam se to dešava, da uspešni-nisu uspešni, da dobro za Pirot nije dobro, da ne poštujemo bolje od nas, da… Nenad Paunović, novinar

Nema tu neke filozofije. Svi smo smi životno krenuli sa iste linije. Pred nama, bila je neizvesna trka, pred nama  je uvek bilo mnogo prepreka, radosnih trenutaka, novih radjanja, susreta, neželjenih momenata . Svakoga od nas život, roditelji, sredina, učili su na svoj način. Govorili nam šta je dobro, šta loše, kako kroz život. …

   Sve to trajalo je do trenutka kada je svako od nas počeo da život objašnjava na svoj način. I tu smo  krenuli  da se razilazimo. Neke je život zaustavljao  svojom  ili nečijom krivicom, drugi su od života uzeli dovoljno ili previše, uhvatili se dobrog mesta, ili su zasluženo postali neko ko je dalje hteli to neki ili ne poštovan! Uvek nas je bilo i biće različitih!

    Naravno, dva ista čoveka, dva ista karaktera ne postoje. Dva ista stava o nečemu bitnom, makar i u nekoj sitnici će se razlikovali.

  I tako smo počeli da biramo puteve!

    Da, različiti smo i  tako se ponašamo. E, tu je suština i tu je razlog svega !

    Sve naravno mogu da shvatim. Ustalom ne živimo više u jednoumlju, ovo je demokratska država i svako ima pravo  javno, bez nekorektnog ponašanja da izražava svoje stavove. Da bira ponašanje. Da šeta ili da radi, da odmara na vikendici, uredjuje “latifundiju” da navija za jedne ili druge, voli narodnu ili zabavnu muziku, Andrića ili Mirjam, Zvezdu ili Prtizan. Cecu ili Čolu… Svako ima pravo!

   Postoje, medjutim, neke vrednosti oko kojih ne smemo da se sporimo. Da li se slažete da ne sme i nikada  ne bi trebalo da nam bude svejedno :

  • Da li ćemo voleti  Pirot i poštovati sve Piroćance , ma ko bili i ma gde bili?
  • Da li će nam biti drago da nam ulice, trgovi, Kej, parkovi, Nišava, Sarlah budu čisti, uredjeni, da ih čuvamo?
  • Da li nastojite da svakodnevno ponešto uradimo za svoj grad. Makar to bio bačeni opušak, smeće  gde mu nije mesto?
  • Da li će nam biti svejedno da li neko ruši, ili čuva, brine ili razbija …
  • Da li ćemo imati kvalitetne pozorišne predstave?
  • Da li će nam škole biti uredjene?
  • Da li će nam fabrike  biti sve uspešnije?
  • Da li će oni koje smo birali raditi časno i vredno za sve nas?  
  • Da li ćemo čuvati Halu, Bazen, Stadion, pijacu, uredjivati naša dvorišta, ulice u kojima živimo, trgove…
  • Da li ćemo poštovati ljude koji su bolji od nas i koji dobro rade  i čine dobro u svemu ?
  • Da li ćemo hvaliti naše profesore, lekare, sposobne ljude u fabrikama. Naše učenike koji ovih dana donesoše “grdne” medalje sa mnogih takmičenja !
  • Da li  ćemo iza ledja, ili pod tudjim imenima pisati ružno na onim “savremenim tehnologijama” pokazivati mržnju, loš karakter, pravo da nedužni zbog toga pate ?
  • Da li ćemo biti uz  naše  timove, radovati se  njihovim  uspesima i da navijamo?
  • Da li ćemo biti uz sve one sportiste, koji pronose ugled grada ili ćemo vrednovati one koji se bore  samo za sebe ?
  • Da li ćemo biti za Ukija, Karija, Musu, za Marka i Marka, za Dojkića, Rašića, Maku Ilić, Kričakovu,  Nešu Djordjevića, Milana Tošića, za Sašu Nikolića, za KK Pirot, za ŽRK Pirot, za Radnički, Jedinstvo, Tanasko Rajić, za Marjana Antića, Boks ili Kik boks klub, za mnoge koji svoj talenat, svoje slobodno vreme, svoje vrednosti daruju gradu?

 I ono opšte! Ljudsko, ono “unutra”. Da li ćemo poštovati jedni druge, govoriti istinu, savesno raditi  poslove koji su od pirotskog interesa, da li ćemo otvoreno razgovarati o svemu i dogovarati se kao jedna velika pirotska porodica.

  • Da li ćemo, da pogledamo i u naš  zanat, biti objektivni,  poštovati neka pisana i nepisana pravila našeg posla da ni o kome ne smemo i ne možemo pisati bez podataka, bez dokumenata, osudjivati bez presuda.  
  • …………………………………………………………..

     Zašto sve ovo!?

      Kako starim, sve mi je život  nažalost,  jasniji i sve više ulazim u suštinu ! Ma i ljudi su mi postali jasniji, dugo sam sa njima ! Dugo tražim te razloge, zbog čega smo se tako i toliko razišli, zatvorili u sebe, počeli da ne vrednujemo uspešne, da budemo osvetoljubivi, da nam ni prvi komšija više nije onaj stari, ma da ni s najbližima ne umemo kako treba.

      Da li ta složena vremena utiču na nas, da li nemaština, razlika izmedju ljudi, neko nepoverenje, šta se to uvuklo u nas? Šta nas to tako razdvaja svakodnevno!?

    Sve to se sve više očitava. Na javnim skupovima, na sednicama Gradske skupštine, gde jeste normalno sučeliti stavove, ali ne fizički napadati, sve više na isti način ne gledamo kako nam Pirot izgleda, ne vidimo kako raste, ne čujemo kako drugi koji dodju kod nas pričaju. Za jednim stolom ne možemo da se složimo, na stadionu, na pijaci, u šetnji. Uvek nam nešto smeta i neko ne odgovara !

 Ma, ljudi smo !

     Čudno je ali za mnoge, zbog sujete, dobro nije dobro, pobednici nisu pobednici, ne vole uspešne, vredne i borbene. Zašto ih ne vole !

  Dok  mi sve to gledamo pokušavajući makar u nekim detaljima da se priližimo, život ide napred, nosi nas u neslućeno, tamo, kako je Zoran rekao “gde ćemo se ponovo sresti”!

    Ako nam je sve to jasno i ako nam je Bog dao samo jedan život, jednog brata, prvog komšiju, dobre i znane ljude, bolje od nas,  zašto se ne bismo tražili zajedno osmehe, radosti, okupljali se u svemu što će ovaj naš grad činiti još lepšim, uredjenijim. Zar ne postoje zajednički ciljevi ?

 Ljudi smo !

     Da li je teško da se složimo o istini, poštenju i poštovanju. Da li je moguće da bar u najznačajnijim životnim detaljima razmišljamo kao jedna porodica.

  Svestan svega rečenog, saznanja da sve tako brzo nestaje u životu i da mnoge više ne srećemo,  pokušavam  da na ovakav način, podstaknem  da najpre razmislimo kada vredjamo, da saznamo ko je , kada ga mrzimo, da razumemo da nema ničeg večnog i da su jutra u kojima se budimo naša radost , naša predivna prilika da se pokažemo kao ljudi!

    Piroćanci, da li možemo to, kada je bar Pirot u pitanju?

   Ljudi smo !

Tagovi: ,



Komentari su zatvoreni.

Back to Top ↑


  • Prijatelji Plus radija i portala Plusonline